Насиље руши пријатељства
Нисмо сви исти и не реагујемо сви исто на различите животне ситуације. Међутим, када нас неко нападне, повреди, удари сви се осећамо исто, јако лоше.
Увек сам се питала шта то тера људе на лоше понашање према другима. Била сам убеђена да је само безобразлук у питању, али није. Људи који врше насиља су имали лоше детињство, лоше односе у породици и околини. Фалила им је пажња, нежна реч и разумевање. Неко скреће пажњу на себе на такав начин, неко искаљује бес, па враћа другима оно што је њему учињено.Ту онда нема краја.Морамо бити пажљиви са особама које су емотивно лоше.Морамо разговарати, пружити љубав и подршку. Свако пријатељство ће престати ако нас неко малтретира или ако ми вршимо насиље. Ни једно живо биће не воли грубост, викање ,ружне речи, вређање, ударце… Од таквих особа се и животиње склањају.
Да нам се не би десило да останемо без пријатеља, морамо увек бити ту за њих.Не треба да се истресамо на пријатеље ако смо имали лош дан.Прави пријатељи ће више памтити наше лепо понашање према њима.Насилничко понашање ништа добро није донело. Последице су трајно изгубљени пријатељи, а због неких насиља заврши се и у затвору.
Будите према пријатељима онакви какви желите да они буду према вама, па ће свима бити лепше.
Анастасија К. VII-3
Насиље руши пријатељства
Много лоших дела може лако да уништи пријатељство. Насиље никад није решење ни за шта.
Када сам изашао да се играм, приметио сам да се два моја другара свађају. Питао сам их зашто су посвађани и обојица су почели да говоре ружне речи о оном другом. Онда се расправа претворила у тучу. Моји другари и ја смо их смиривали, али нису попуштали у својој намери. Потом је један од посвађаних дечака грешком ударио погрешног дечака, а он је мислио да га је ударио други, који је смиривао завађене дечаке. То је и њему био повод за тучу. И њих двојица су „одмеравали“ снаге. Настао је општи метеж. Чинило се да се сви туку. Срећом наишла је комшиница која је викнула на нас. Сви смо се уплашили и разбежали. После тог дана се више никада нисмо дружили.
Другарство је важно, али га и најмања ситница може уништити.
Зоран Ж. V-3
Насиље руши пријатељства
Нека пријатељства су кратка нека дужа, нека искрена а нека лажна…. Пријатељство је јако важно, јер када имаш друга, имаш све. Знаш да увек можеш да се ослониш на правог пријатеља у срећном моменту или у тешким тренуцима.
Имао сам друга са ким сам на одмору делио искуства око игрица, понекад делио ужину играо фудбал. У њему сам видео доброг друга све док ме једног дана ме није узненадио непријатно на аутобуској станици. Његово понашање према мени изазвало је у мени страх био сам тужан, разочаран… Пријатељство је изгубило на значају. Следио је низ непријатних ситуација како за мене тако и за њега. Схватио сам да и нисмо били другари, него му је било потребно неко на коме може да се искали. Насиље је срушило наше пријатељство.
Пријатељство је јако лепо, али га је потребно неговати и чувати да би трајало вечно.
Игор Ф. VII-3
Насиље руши пријатељства
Причаћу вам о једном догађају који ме је јако погодио. Након тог догађаја та особа ми више није била толико драга.
Било је вече, дописивала сам се са најбољим другом и он ми је досађивао да му пошаљем слику неких порука са најбољом другарицом. Нисам више могла да гледам како ми досађује, па сам му послала. То је била јако велика грешка. Након тога сам отишла да спавам, и сањала сам како су ме другари почели мрзети због тога. Када сам устала, осећала сам кривицу, и имала сам неки чудан осећај који нисам могла речима описати. Спремила сам се и отишла код брата. Испричала сам му све од речи до речи шта се догодило. Рекао ми је да нисам нормална зато што сам то урадила, и да сам сада издала најбољу
другарицу. Било ми је још горе. Кренули смо у школу, на путу до школе сам срела друга и замолила га да ми обећа да никоме неће рећи шта се догодило. Обећао ми је да неће никоме рећи. После другог часа почела сам га задиркивати, он се увредио, почели смо се гурати, узео је свој телефон и покаѕао мојој другарици поруке од њега и мене. Почела сам да плачем и од беса сам га гурнула. Ушла је наставница и питала нас шта се догодило.Објаснила сам шта сам урадила, рекла је да ја нисам требала да га гурнем, а да он није требао да покаже поруке. Након тог часа сам му се извинила, али он није прихва.моје извињење и гурнуо ме. Након тога више нисмо ни били другари.
Извукла сам јако велику поуку из овога свега, а то је да не издајем другаре јер су они велико благо.
Јелена С. VI-3
Насиље руши пријатељства
Испричаћу вам како смо се мој друг и ја посвађали.
Једног дана ме је друг позвао телефоном да идемо да се шетамо. Пристао сам. Када смо кренули да се шетамо, мој друг који се звао Марко, ми је предложио да одемо у ресторан. У ресторану смо поручили храну и пиће и у једно тренутку ми је он пљуно у чашу. Био сам шокиран, али сам му опростио за све што је урадио и наставили смо да се шетамо. Марко ми је рекао да идемо у парк да се љуљамо. Пристао сам, али под условом да ме не удара и зафркава. Марко је рекао да неће, а ја сам му поверовао. Кад смо стигли у парк, Марко је рекао да седнемо на љуљашке да се љуљамо. Када смо се љуљали, он ме је гурно. Удариосам се. Болело ме је, а он се смејао. То ме је болело још више, али нисам хтео да одустанем од нашег пријатељства. Рекао сам Марку ако ме још једном удари да нећемо више бити пријатељи. Отишли смо на терен да играмо кошарку. Отишао сам по лопту, а Марко је за то време спремао замку за мене. Мој друг је губио и то није добро подносио. Гурнуо ме је на замљу и јако сам се ударио. То ми је прелило чашу. Рекао сам му да смо завршили са пријатељством и отишао сам кући.
Треба паметно бирати пријатеља, јер прави пријатељ никад не би ни у шали наудио свом другу.
Војислав М. VI-3
Насиље руши пријатељства
Пријатељство је однос међу другарима и људима који се гради годинама и то тако да траје цео живот. Насиље је облик непожељнг понашања у друштву, али је нажалост и одлика савременог начина живота.
У данашње време као последица савременог доба и разних утицаја попут медија, видео игара (које су пуне насиља), насиље постаје присутније на овим просторима него ранијих година. Поготово у градовима има пуно насиља, док у селима то није случај. Људе који врше насиље над другима треба избегавати и не треба се дружити са њима. Моји другари и ја у нашем селу немамо таквих појава насиља и мислим да ми одрастамо у лепом и срећном детињству. Треба бити добар и треба поштовати правила и не треба физичким насиљем решавати проблеме, увек треба бирати миран пут, разговор. Мислим да су људи који врше насиља у ствари врло несрећни, и требају љубав и пажњу.
Моји другари и ја живимо на селу и немамо у нашој средини лица која испољавају насиље као облик понашања.
Ми смо јако везани једни за друге и увек чувамо једном другом леђа и због тога смо сви врло срећни. Трудићемо се да сачувамо наше пријатељство и након завршене школе, када свако од нас буде кренуо својим путем да остварује своје снове.
Матеја В. VI-3
Насиље руши пријатељства
Насиље ста је то? То је нерешив проблем. Нажалост, данас скоро свуда можемо да видимо насиље.
Лето је, моја мама и ја смо били у Сомбору и одлучиле да прошетамо.Отишли смо у град где су људи седели у баштама или шетали са децом. Омладина је седела по клупама у парковима. Тако смо ми одлучиле да седнемо и поједемо сладолед. Док смо седеле, разгледале смо околину. Видели смо неку групу деце. Окупила се око једног дечака. Схватиле смо да га гурају, нешто му говоре и смеју се. На крају почели су да га туку. Срећом људи који су шетали, раставили су их. Нисам могла да престанем да мислим о уплашеном дечаку. Када су се расправљали чула сам да им је то друг из одељења, али је био мало сиромашнији, па су га сви зардикивали јер није имао то што су остали имали. Људи коју су их растављали били су бесни. Насилници су се правдали да је то само шала. Један човек био је узнемирен, баш као и ја и стално је понављао: „Каква је то шала? Понашате се ко неки насилници“. На крају су се разишли, а он је остао сам. У тој гужви сам чула да је у тој групи био његов пријатељ са којим се дружио дуго.
Мислим да насиље руси пријатељство.Пријатељ није онај који те вређа и задиркује зато што ниси као он или сличан њему. Прави пријатељ не гледа шта имаш, а шта немаш, него какав си пријатељ.
Даница Г. VI-3
Насиље руши пријатељства
Зашто насилник покушава да повреди друге? Одговор је јасан да насилник жели да се истакне тако што малтрерира слабије од себе, а зашто напада слабије од себе? Зато што зна да неће добити одговор од слабијег.
Насиље никад није одговор, ни ако вас неко удари увреди или вам нешто не да.Тиме постајете насилник као мој друг Срле који је ушао у групу насилника са два најнасилнија дечака Бокијем и Пекијем. Сећам се тог дана као јуче. Позвао сам Срлета да дође код мене, али ме је изненадио његовим одговором када је рекао да не жели да се дружи са мном јер се сада дружи са Бокијем и Пекијем. Био сам тужан због тога ,али сам одлучио да се више не дружим са њим јер се дружи са насилницима. Следећег дана мама ме је послала у продавницу. Затекао сам Бокија, Пекија и Срлета како ударају и гурају мог друга Давида. Повукао сам Срлета на страну и објаснио му како би њему било да њега тако неко малтретира. Срле ме је погледао и окренуо се премо Давиду и погледао га у очи. Гледао га је све док му ја нисам рекао да се претворио у Бокија и Пекија и да треба да престане. Срле је отишао до Бокија и Пекија и рекао им да прекину. Боки и Пеки су се уплашили и побегли због Срлетовог високог гласа. Увидевши своју грешку Срле је одлучио да покуша колико толико да се искупи. Следећи пут кад су Боки и Пеки напали Давида Срле је отишао до Пекијевог старијег брата и објаснио му шта њих двојица раде. Пекијев брат је одмах дошао са њиховим родитељима. Они су прописно изгрдили обојицу натерали их да се извине Давиду. Након месец дана нас петорица се интензивно дружимо јер нисмо дозволили да насиље руши наше пријатељство.
Нико не треба да трпи насиље и свако треба да се супротстави насилнику, али јако је танка линија између постављања границе и одговора другим насиљем јер насиље рађа насиље.
Александар Ц. VI-3
Насиље руши пријатељства
Једног јутра чује се школско звоно деца крећу у школу. То значи да је 1.септембар.
Школа је била пуна деце, а једна девојчица својим изгледом привлачила је највише погледа. Звала се Тара и била је висока. Баш та њена висина њој је била ноћна мора. Деца су јој говорила да је висока као планина да јој је велико чело и још много ружних речи. Наравно, деца ко деца су се ругала, а она то није могла да прихвати и размишљала је да дигне руку на себе. Догодило се чудо. Особа која јој се није ругала је била њена другарица, а она је недавно дошла у њен живот. То је нешто најлепше што се десило Тари. Стално су се дружите биле су нераздвојне,али то није дуго трајало. Дошла је нова ученица. Ругали су јој се сви, а особу коју је прву погледала је била Тарина најбоља другарица. Њих две су се дружиле док Тара није кренула да зове Марину, њену најбољу другариц, у исто време кад и нова ученица, Јелена. Ту је кренуо рат за Марину. Било је пуно сукоба, али је тај један променио све. То се десило у петак после школе. Битан нам је дан јер су се оне радовале што имају распуст и више времена за играње са Марином. Позвала је обе код ње са планом да ће се помирити и да ће се дружити, али наравно сви знамо да неће бити тако. Обе су дошле једна је била у Марининој соби, а једна у дневној соби. У исто време кренуле су у купатило. Кад су се среле, Јелена је била очајна, бесна и збуњена, а док је Тара била само љута. Обе су се осећале изневерено. Тара је почупала Јеленину косу, док ју је Јелена лупала по глави. Обе су имале модрице и биле су на натечене. Кад је дошла Марина, обе су се наљутили на њу и отишле.
Матура је све променила. И даље нису разговарале. Почела је песма коју су све три волеле. Само су се погледале и њихове слабости су се спојиле и направиле их јаким. Од тог дана су јако добре другарице.
Немој осуђивати особу, покушај да је разумеш.
Ана Х. VI-3
Насиље руши пријатељства
Исприћаћу вам једну причу о мом другу Јовану и како смо се посвађали.
Једног летњег дана кад сам ишао кући са пробе са мојим бендом, Јован ми је предложио да идемо да нешто поједемо, па смо отишли у најближу пекару и поручили. Он је узео кроасан са џемом од малина, а ја сам само обичан сендвич. Изашли смо и почели да шетамо. После неког времена он је мени његов кроасан гурнуо у лице тако да сам био сав прекривен џемом. Тада сам изгубио живце и рекао да је наше пријатељство готово. Питао ме је зашто, а ја сам му одговорио да зато што ме увек задиркује.
Никад немој да друга или другарицу да задиркаваш јер тако губиш пријатеље.
Драгоослав Б. VI-3
Насиље руши пријатељства
Много тога се издешавало у мом животу, било је то и лепих и лоших тренутака. Нажалост, више оних лоших најчешће због школе, чак сам се као мала плашила да одем у школу.
Моји вршњаци су ме од забавишта до осмог разреда сваки дан ударали или су ме вређали, та увреда ме је више болела него ударац. Трудила сам се да им будем пријатељ, али узалуд. Били су све гори према мени иако сам се ја трудила. Нисам им давала никакав повод за то, просто сам им била предмет за спрдњу. Правила сам се јака да они не виде да ме вређивају. Смејала бих се цео дан, али кад падне мрак ишла бих у своју собу и целу ноћ плакала у јастук. Нисам хтела да ме виде крхку и слабу, па сам свако јутро стављала маску са насмејаним лицем. Све сам покушала да би смо били пријатељи, али све што бих градила, они би рушили. Смишљала сам начине како да им се приближим, чак сам некад делила своју ужину да они не би били гладни, али те исте особе још истог дана су ме вређале и ударале. Била сам психички сломљена до те мере да бих себи одузела живот, али сам се зауставила јер сам схватила да они нису вредни мог живота већ неке друге особе. Знала сам да ће проћи то насиље и да ће доћи дан када ћу се заиста истински насмејати, а то ће бити дан када будем изашла из ове школе и из овог одељења.
Верујте ми колико год вам било тешко у животу немојте да дижете руку на себе, већ идите са осмехом њима у инат, а прави пријатељ ће вас бранити и увек насмејати.
Бранислава Ж. VIII-3
Насиље руши пријатељства
Живимо у свету у ком постоји пуно насиља у друштву.Људи су постали агресивнији и посесивни.
У нашу школу је дошла нова ученица. Звала се Сара. Била је ромске националности, што никоме није представљало проблем, сем том једном дечаку и његовој ,,групици“. Све је било у реду до једног понедељка. Дошли смо у школу, сви срећни причали смо шта смо радили током викенда, само је Сара седела ван круга и ћутала. Другарица и ја смо приметиле да ћути и гледа у једну тачку, али нисмо нешто претерано обраћале пажњу пошто је знала тако некад да одлута мислима у скроз други свет. После неколико сати се школа завршила и Сара је питала једну другарицу и мене да је отпратимо до куће зато што се плаши. Није нам било јасно чега се то плаши кад је све било у реду ових неколико дана, али смо ипак пристале да је отпратимо. Скоро пола пута је владала непријатна тишина, па сам ја одлучила да пресечем ту тишину и питам шта ју је толико уплашило. Након мог питања Сара је само застала и сузе су почеле да јој се сливају низ лице. Другарица је покушала да смири Сару док сам ја стојала затечена са стране и гледала у њих две. Сара ми је пружила њен телефон и рекла да уђем у поруке и читам. То сам и урадила. Остала сам шокирана и уплашена порукама које су биле од стране оног дечака упућене Сари. У порукама су биле написане страшне увреде на које ни једно дете ни би требало да помисли, а не још и да пошаље другом детету. Такође, ту су биле и претње смрћу, претње отмицом…Страшне поруке које не би требале да буду упућене чак ни најгорем непријатељу, а не другарици из одељења. Руке су почеле да ми се тресу од страха и питала сам Сару да ли њени родитељи знају за те поруке, на шта ми је она одговорила да не знају јер се плашила да им каже. Брзо смо отишле до њене куће и све то показали њеним родитељима, а они су брзо реаговали и позвали полицију и све је било решено за месец дана. Највише ме је болело то што сам се дружила са особом која је писала те страшне поруке Сари, а да нисам знала што се дешава. После овог догађаја сам прекинула сваки контакт са том особом јер ми у друштву не треба особа која ће да вређа друге по боји коже ,по изгледу тела, по томе да ли носи наочаре или не, по националности.. Сара се нажалост морала одселити, али смо и даље у контакту и често се виђамо.
Надам се да ће доћи неко боље време у ком ће људи схватити да било каква врста насиља није решење и да се све може решити на фин начин- разговором.
Не трпи насиље, пријави га!
Миа С. VII-3
Александра, ученица VIII-3, инспирисана стихвима Балашевића направила је два паноа њему у помен, а нама да нас подсети на богатство стихова које нам је оставио.
Трагови 