Monthly Archives: новембар 2013

Око нас

Уобичајен

Око нас3

Као и сваке године Дечија недеља се одржава током прве седмице октобра. Ове године Дечија недеља трајала је од 7. до 11. октобра. Први дан седмице, понедељак, био је предвиђен за  Ликовну колонију и Јесењи крос на коме су учествовали ученици од забавишта до осмог разреда.

Ликовна колонија организована је за ученике од првог до четвртог разреда, заједно са забавиштанцима. Сви ђаци  били су узбуђени и радознало су чекали да сазнају шта ће бити тема ове  Ликовне колоније. Школско звоно означило је тренутак  да изађу у двориште и почну са радом. Ученици су нестрпљиво чекали своје учитеље. На вратима се коначно појављује учитељица саопштава тему и дели свима креде (цртежи ће открити која је тема колоније).  Свако је заузео своје место и кренуо са радом. Учитељи су их повремено обилазили и хвалили. Учитељица Наталија је сликала вредну децу, а деца су се са осмехом фотографисала. Касније, свима се придружује и васпитачица Данијела са пуном корпицом бомбона. Бацала је бомбоне по целом дворишту, а деца су са осмехом купила и јела бомбоне. Ученици су се мало одморили и почели са загревањем за крос. На Јесењем кросу  су учествовали ученици од забавишта до осмог разреда.

2

Ђаци  формирају  колоне и крећу ка  игралишту. Када су сви стигли на игралиште, почели су трке, разред по разред. Као и увек, кретало се од најмлађих, тј. забавиштанаца, па све до осмака. Сви су имали неки страх да се не повреде, које ће место освојити и слично. Чим је почела трка, све су заборављали, било је важно што брже стићи до циља. Ове године није било повређених на кросу, само победника који су поносно примали честитке са свих страна.

4

Дана 08.10.2013. године одржан је турнир у малом фудбалу. После трећег часа, ђаци се спремају и излазе у школско двориште и крећу ка игралишту.
Стигли су до игралишта и оставили своје торбе са стране и започели игру. Девојчице су, као и обично узеле лопту и одвојиле се у страну. Играле су се шумиграда. Сви су се забављали и никоме није било досадно. Неке девојчице су узеле вијачу и прескакале, а неке су правиле колутове на великом терену. Свако је отишао на своју страну, али ипак су се сви смејали и забављали. Дечаци су, наравно, играли фудбал. Поделили су се у неколико екипа, од првог до четвртог разреда. Победници су се сликали и уживали у победи. По њиховом изразу лица закључујемо да су пресрећни. Сваки дан, па тако и овај, деци је донео радост и жељу за игром и дружењем.

kros mali
Исти тај дан, само мало касније, на игралиште долазе старији ученици, затим долази наставница физичког васпитања. Прву утакмицу играли су ученици седмог и петог разреда. Навијачи су верно бодрили и храбрили тимове за које су навијали. Атмосфера је била све напетија. Сви су се питали ко ће победити. Наставница је рекла: Стоп, крај игре!  На тај знак сви играчи су престали да трче. Утакмица се завршила вођством седмог разреда. Седми разред је имао пет постигнутих голова, док су ученици петог разреда имали само један постигнути гол.

DSCF1321

Другу утакмицу играли су друге две групе седмог и петог разреда. Узаврелу атмосферу додатно је грејало сунце које је сијало свом снагом. Неки навијачи су одабрали да буду испод заклона од сунца и одатле бодре играче, а други нису марили, већ су се приближили огради, не би ли имали што бољи поглед. На почетку утакмице седмаци су имали више постигнутих голова, што је допринело у њиховој победи. Ученици седмог разреда су победили са десет бодова, док су петаци имали два бода.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Трећу по реду утакмицу играле су две групе шестог разреда. На сваки постигнути гол, ватрени навијачи би поскакали са својих места узвикујући имена својих другара. Играчи прве групе, чувши своја имена, охрабрени подршком и пуни наде да ће победити, дали су свој први гол. После неколико минута прва група даје још четири гола. У последњим минутима прва група даје још четири гола, док је друга група за време целе утакмице, дала свега један гол. Крајњи резултат јесте да је прва група освојила девет бодова, а друга група један бод.

Две групе осмог разреда играју четврту утакмицу. Учесници су били узбуђени и пуни енергије. Навијачи су све време били уз своје тимове и верно навијали. Иако уморни, учесници су упорно трчали за лоптом, не би ли дали барем један гол. Тако и бива, прва група даје један гол. После неколико минута долази до изједначења резултата, друга група је дала један гол. Пред сам крај утакмице један играч прве групе даје још један гол. Срећни што су победили, почели су да говоре једни другима: Браво! Више не осећајући умор, радовали су се заједно са својим пријатељима. На крају свих утакмица победила је друга група седмог разреда.

девојчица

Завршава се последњи час. Сви би требало да крену на договорено место за игру, то је данас највећа учионица. Данас је на реду журка. На журци су били ученици другог, трећег и четвртог разреда.
Учитељице су пуштале деци музику. Девојчице су плесале и певале, а дечаци су се забављали на свој начин. Када су учитељице рекле да је време да се крене кући, поједини ђаци ниси били срећни. Неки су размењивали утиске о протеклом дану, а други су отишли кући да одмарају, док су трећи отишли на игралиште и наставили да се играју.

DSCF6322

Сваке године већ традиционално одржава се акција звана У туђим ципелама. Циљ акције је да ученици замене улоге са наставницима, то јест да осете како је то бити наставник.

Пошто су најмлађи, кренућемо од њих, од забавиштанаца. Њима је замена била Весна, ученица осмог разреда. Нова васпитачица је за њих осмислила разне игре. Мали ђаци су жмурили, а васпитачица Весна је изводила по неколико ученика ван учионице, а  онда су они који су остали унутра погађали  ко им недостаје од другара. После ужине васпитачица је поделила папире да сви цртају поклон за свог друга.  Сви су се лепо забавили.

Учитеља првог разреда мењала је Јелена, ученица осмог разреда. Ученици првог разреда су с пажњом слушали учитељицу Јелену. Питали смо ученике: Како сте се забавили ? Одговор је био исти: Било нам је много лепо. Волели би смо да Јелена поново дође код нас.

11

Александра, ученица седмога разреда,  је мењала учитељицу Миланку. Ученици су показали да су заинтересовани за рад. Вежбали су задатке на табли. Учитељица је изводила ђаке пред таблу, а они су успешно решавали задате задатке. Сви су изјавили да једва чекају следећу годину када ће опет доћи други учитељ да се опроба, а они се поново  забаве.

Учитељицу трећег разреда мењале су Јелена  и Дарија. Јелена и Дарија су ученице седмог разреда. Ученицима није било све јасно, али су им учитељице Јелена и Дарија све  стрпљиво објасниле.

12

Бојана и Драгана, ученице седмог разреда, су добиле задатак да замене учитељицу четвртог разреда. Ученици су били заинтересовани, марљиви и спремни за рад. Учитељица Бојана је са стрпљењем све лепо објаснила. На питање: Да ли су вам се свиделе учитељице?, ђаци су после часа одговорили веселим гласом: Учитељице су биле добре. Волели би смо да Бојана и Драгана поново дођу да нам предају.

Драгана  је ученица седмог разреда. Драгана је имала задатак да  што боље  замени наставницу математике, у чему је по мишљењу ученика и успела. У изјави једног ученика Драгана је заменила наставницу тако да се није приметило одсуство наставнице.

Наставницу српског језика заменили је Софија, ученица седмог разреда. У учионици шестог разреда поједини ученици су полако почели да причају, али Софија је завладала ситуацијом. Док је у учионици петог разреда владао мир и права атмосфера за рад. Ученици су били задовољни наставничином заменом. Многи су рекли да је Софија одлична  замена.

Градиво хемије предавао је Ненад, ученик седмог разреда. На Ненадовим часовима владо је мир. Ненад је имао стрпљења и разумевања за рад са ученицима. Ученици су га слушали као да је наставница присутна. Питали смо га: Како ти се допала улога наставника? Ненад је одговорио: Осећај је стварно леп. Волео бих да се и следеће године нађем у улози наставника.

Наставницу физике је успешно заменила Николета, ученица осмог разреда.  После часа један ученик је изјавио: Није било потребе да нам наставница каже да добро слушамо, јер је сам час био веома поучан.

Настави предмет који већином сви воле јесте физичко. Управо овај предмет предавао је Драган, ученик осмог разреда. Како је  Драган изјавио, он је био срећан што предаје физичко, предмет који многи воле, а и он сам. Ученицима се свидела наставничина замена, тако да су многи пожелели у себи, а неки чак и поделили мишљење са другима да би Драган могао још по некад да замени улогу са наставницом.

Уместо наставнице музичког појавила се Марија, ученица осмог разреда. Распевани и спремни за час заједно са Маријом ученици су свирали и певали. Маријин леп осмех утицао је на то да се сви лепо осећају. Када неки ученик не би знао где се налази нека нота на инструменту, Марија би све лепо објаснила. За сваког је имала разумевања.

девојчица

Сваке године мора бити бар по једна журка за млађе и по једна за старије. Журка за старије је била само за седми и осми разред. У госте Деспотовчанима дошли су другари из Силбаша. Пустили су музику и почели са забавом. Скакали су, играли се, плесали и певали.  Дошло је време за крај журке и сви су се растужили, али ипак су били срећни јер су се лепо провели и видели са својим другарима из суседног села.

ђаци

И ове године као и сваке друге примили смо ђаке прваке у наш Дечији савез. Наши мали другари су се обрадовали што су примљени са великом пажњом у нашу школу. Ученици четвртог разреда припремили су својим млађим другарима  приредбу. Сви су уживали и били задовољни. После приредбе поједини ученици су се играли, неки плесали.  Нико није приметио како је брзо прошло време, осим учитеља који су увек ту да подсете своје ђаке да је време за игру и причу истекло. После овако лепог проведеног дана у школи, сви су отишли кући насмејаног лица, једва чекајући да све утиске и догађаје поделе са својим родитељима

                                                                                                                                               Анамарија и Ивана VI-3

Књига, мој друг

Уобичајен

Ми деца са станице ЗОО

Млађи ученици  дуго меркају једну књигу на полицама наше школске библиотеке. То је књига о којој се доста прича, али некако неписано је правило да се она узима када се стигне до виших  разреда основне школе. Реч је о књизи Ми деца са станице ЗОО. Дуго ме је мучило шта је то толико занимљиво и привлачно у овој књизи!? Ове године одлучила сам да решим ову дилему и откријем зашто ова књига плени толико пажње.

Преварила сам се очекујући лако штиво које ће ме забавити. Књига крије тамну причу и судбину једне девојке која је врло рано спознала колико је дрога штетна. Књига открива несређену породичну ситуацију четворочлане породице коју чине Кристијана, њена млађа сестра, тата и мама. Отац Кристијaну и њену сестру туче за сваку ситницу. Мајка је боспомоћна јер када би почела да брани своје две ћерке и она би добила батине. Након неколико месеци Кристијанина мајка одлучује да се разведе. Кристијана, њена сестра и мајка се селе и ту за њих почиње нови живот. Кристијана је  кренула у средњу школу и упознала нову другарицу Кеси, са којом је почела да излази у Центар . У центру је Кристијана први пут пробала хашиш. Са тринаест година је већ постала зависник од хероина. Преподне би одлазила у школу, а послеподне као и сви млади наркомани проституисала би се на станици Зоо и тако долазила до новца за дрогу. Њена мајка две године није знала да њена ћерка има двоструки живот. Када је њена мајка сазнала шта се дешава са њеном ћерком,  на све начине је покушавала да је излечи. У више наврата се Кристијана одвикавала од дроге. Ако желите да сазнате шта се даље дешавало са њеним животом,  узмите књигу из школске библиотеке и прочитајте је.

Постало ми јасно чиме ова књига плени – својом садржином, темом коју обрађује. Страшном причом о девојчици, нашој вршњакињи и њеном погрешном избору. Књига нас упозорава кроз њену судбину колико је управу онај слоган: Реци не дрогама. Никад га нисам озбиљно схватила, све док нисам прочитала ову књигу. Књигу препоручујемо свим младима да би сазнали шта се дешава са децом наркоманима. Занимљиво је да је ова књига настала тако што је Кристијана срела новинаре којима је испричала своју причу. Ова књига има и своју филмску верзију, музику потписује Дејвид Боуви. Колико књига привлачи пажњу показује и снимак позоришне представе настао по тексту књиге.

Недавно сам прочитала да је ауторка још жива, мада су јој сви прогнозирали да неће живети дуго. Сада има педесет и једну годину и написала је нову књигу Мој други живот коју планира да промовише у Франкфурту, на Сајму књига.

Кристијана

Фотографија (преузета 27.10.2013.http://www.021.rs/Info/Zabava/Nova-autobiografska-knjiga-autorke-bestselera-Mi-deca-sa-stanice-ZOO.html).

                                                                                                                                                          Дарија  VII-3

Могао сам бити ја

Уобичајен

    Интервју са психологом

dečak

– На припреми пред неку безазлену операцију упознао сам психолога Мају. Водили смо веома пријатан разговор и од тада сам почео да се занимам за ту професију. Касније сам је срео на летовању и тада смо повели разговор на ту тему. Одговорила ми је на многа питања. Почео сам од тога шта уствари психолози раде?

-Психолози се баве посматрањем  људског  ума и  људског понашања, а све у циљу да олакшају живот људима, реше неке дилеме, помогну кад им је најтеже, најкраће речено .

– Делује прилично тешко. Како то успевате ?

-Користим разне методе не би ли што боље  уочила шта кога мучи, па онда наспрам тога пронашла и најбољи начин да му помогнем.

-Какво образовање је потребно за психолога?

– После средње школе, неопходно је завршити студије психологије. Упис на студије је веома тежак јер се прима мали број студената и критеријуми су високи. Касније се може још напредовати, изучавати неку посебну област психологије или слично.

 – Кад је у Вама сазрела одлука да студирате психологију?

– Некако сам то одувек знала, у основној школи имали смо прилике да нам психолог долази на час, за мене су то били омиљени часови. Отворено смо разговарали о томе шта нас мучи, тражили начин како да решимо наше проблеме. Леп је осећај кад некоме може да олакшаш живот.

– Знам да имамо психолога у школи, Ви радите у болници на којим још местима може да ради психолог?

– У праву си. Психолози раде на различитим местима. Све то зависи од тога којој дисциплини су се посветили, тиме им се одређује и радно окружење. Психолози могу да раде у школи. Тамо помажу ученицима да превазиђу различите проблеме које имају са другарима, учењем или слично. У предузећима помажу радницима да лакше раде свој посао. Психолози још могу да раде у болницама, разним саветовалиштима.

– Да ли је посао напоран?

– Сваки посао је захтеван. Међутим, када се воли оно што се ради много је лакше. Није једноставно радити са људима. Некад су људи нестрпљиви не желе да нас послушају, тада посао буде поприлично напоран, али има и лепих тренутака због којих заборавимо лоше.

– Како прикупљате снагу, имате ли слободног времена ?

– Волим много да читам и да седим у парку и посматрам децу, то ме опушта.

– На крају имате ли неку поруку за моје другаре и мене?

– Живот пред нас поставља препреке да ми из њих нешто научимо,  немојте се стидети да причате о својим проблемима са психологом, он је ту да вам помогне и да препреке што лакше савладате.

                                                                                                                                                                                     Иван VI-3

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Свет тинејџера

Уобичајен

 Тинејџери и интернет

jonata_Embrace_the_Worldдевојчица

Технолошки напредак крајем 20. века и почетком новог миленијума, као што видимо достиже свој врхунац. У свим гранама нашег свакодневног живота то је видљиво, а као круна свеукопног напретка долази интернет. У почетку помало стидљиво и полако, а онда готово преко ноћи, интернет постаје лако доступан готово свим узрастима, свим профилима и друштвеним слојевима. Ова глобална светска рачунарска мрежа, заправо је ефикасан систем за брзу и лаку комуникацију сликом, звуком и текстом, а доступна је скоро у сваком кутку планете Земље. Све је то допринело размени и доступности многих корисних информација. Но, као што то обично бива, постоји и друга страна медаље, која је из дана у дан све јаснија и представља потенцијалну опасност за све кориснике интернета. Реч је о злоупотреби и не одговарајућем коришћењу интернета која може појединца да доведе у врло незавидну ситуацију. Замке су многобројне, а по правилу у њих најлакше упадају незрели и недовољно информисани, а то су често тинејџери. Ради се о томе да интернет са свим својим сензацијама и атрактивним садржајима може постати сурогат – замена за свакодневни живот. дечаккКомпјутерска мрежа постаје уточиште у којем младе, још недовољно емоционално зреле особе налазе утеху, разумевање и слично. Из свега горе поменутог следи и друга замка,  можда још гора и опаснија, млади лако остварују контакте, често  се ради о контакту са непознатим особама. Наивно верују да су сви добри, али   дешава се да друга страна има своје мрачне и скривене намере које покушава да оствари путем нове и напредне технологије. Нажалост,  често и успеју у својем науму. Сведоци смо бројних немилих и страшних догађаја. Разне привлачне понуде од стране искусних, старијих особа, доведу неуке и наивне тинејџере у велики проблем и опасност. Потом, постало је нормално да се снимци насиља или уговарања сукоба договарају на интернету. Довољно је погледати црну хронику и заиста се уверити колико је погрешно коришћење интернета велики проблем. Требало би јако много времена и простора да би само побројали сав недозвољени  садржај на интернету или макар неадекватни тип садржаја који је лако доступан. Овом приликом бих се осврнула на могућност и начин заштите од свега наведеног. У првом реду недовољна информисаност родитеља, игнорисање проблема под изговором немања времена,  доприноси ширењу проблема. Сви живимо у немирним и тешким временима. У временима у којем се изгубила сва романтика, сав шарм у међусобној комуникацији. Крајње је време да почну сви да воде стварни живот. У својим кућама, улицама, школама и да проблеме решавају речима, разговором или радњом, а не за укљученим екраном рачунара или лаптопа. Заиста, ништа не може заменити активност попут спорта, путовања, дружења. Колико је то здраво и колико је овај начин живота незаменљив и једини могућ, не треба наглашавати. Довољно је само се мало тргнути. Погледати око себе. Видети да је живот свуда око нас, схватити колико је он леп уживо, колико је важна лепа реч, поглед, пољубац,  и да тога свега нема на једној друштвеној мрежи. Дакле, моја је молба, наставити водити нормалан живот и свакодневне животне активности. Такође, у сваком случају и даље користити интернет, учити на њему, користити његове предности, али притом увек имати на уму и погубност његовог утицаја и све могуће замке које из њега произилазе.

                                                                                                                                                                         Теодора VIII-3

Интернет свет

Уобичајен

Веб-алат за креирање „облака речи“

Овај веб-алат смо неколико пута користили на часовима српског језика. Веома је једноставан за рад, а могућности су му огромне, зависи од вас и ваше креативности. Одлучиле смо да вам га представимо и прикажемо кратко упуство за коришћење овим алатом. У било ком претраживачу укуцаш  Wordle. Потом кад вам се отвори веб-сајт, кликнеш на  Create. Тада се појављује  простор где куцате речи. 

kреирајКада хоћете да вам нека реч буде истакнута, куцаш је неколико пута. Веб-алат је користан јер подржава и ћирилицу. Препоручујемо да прво осмислите за коју активност ће те користити овај веб-алат. Ми смо га користили за издвајање кључних речи, асоцијација и слично. После искуцаних речи, прелазимо на следећи корак, притиснете GO. 

kucanjeТада ће се појавити  украшене речи. Да би изабрали дизајн који хоћете, кликнете  Rаndоmize. 

čuvanje

Кликнете на Save to public gallery, отвара вам се прозор у коме дајете име свом облаку речи, можете, али не морате да напишете ко је аутор, може да остане и да сте анонимни. Завршавате када кликнете на ОК.

наслов

Сада вам се пружа могућност да добијете линк или ембед код (као на фотографији испод) који  можете да уградите у ваш блог или веб-сајт. Постоји могућност да свој облак речи и одштампате.

vordler kodОвај пут смо за вас направиле један облак речи који нам је послужио као асоцијација на бајку Немушти језик, а други представља  кључне речи које се односе на књижевни род драме.

naslovna11

Nemušti jezik vodler

                                                                                                                                                                     Слађана и Милица VI-3

Мала школа новинарства

Уобичајен

Плагијат

Време у коме живимо је брзо. Нисмо научили много да се задржавамо ни око чега. Стални нам је изговор – немамо времена. У тој збрци и трци често посежемо за брзим решењима. Знате већ и сами да инстант решења не дају трајну корист. Међутим, као да то што знамо није довољно, све више се траже и користе пречице, а све мање улаже напор да ономе што радимо дамо лично обележје. Бити новинар није мала ствар, а никако није ни једноставна. Сваки новинар мора имати широко образовање, мора бити прилагодљив, довитљив, храбар… Међутим, оно што издваја неког новинара из масе осталих је лични печат. Тај лични печат настаје удруживањем образовања, познавањем правила писања новинарских чланака, особеношћу коју сваки човек поседује, а тај микс чини га посебним, другачијим од осталих. Тај микс, није важан само за новинаре, него за све људе, нарочито за оне који својим делом желе да оставе траг. Пут је тежак и трновит, али вредан пређеног пута. То није пречица,  него стално улагање у себе. Сваком од вас је сигурно познат осећај задовољства када нешто урадите сами и онда будете задовољни урађеним. Питам се зашто онда крећемо кривим путем и уместо да уживамо у свом раду, одлучујемо да је лакше искористити нешто што је неко други већ урадио. Лакше је преписати састав и ставити своје име, лакше је са интернета одштампати податке за неки реферат и ставити своје име. Размишљате ли тада о туђем труду или само о својој користи!? Нажалост ово је постало тренд. Ова појава није кренула од вас  у школама, њен корен је веома дубок и има своје име. Појам за који сте већина чули, али сигурна сам сви нисте упознати са значењем ове речи, назива се плагијат. Међутим, ова реч данас има далеко шире значење него што је имала приликом настанка. Plagijat (lat. plagium = отимање људи, трговина људима), означава свесно или несвесно присвајање туђих књижевних или научних идеја и текстова као сопствених. Још у антици овакво понашање се називало се књижевном крађом. Од 19. века плагијатор се законски гони и дужан је да надокнади штету, док се његово плагирано дело уништавало. Сматра се да је плагијаторство и не дозвољено коришћење цитата, без назначавања извора.  Свакако вам је познато да се данас готово све може плагирати. Интернет је као златна кока који сви користе, а при томе нису свесни у које замке могу упасти. Пре свега, многе информације на интернету нису проверене. Данас свако може да пише и то објављује, а да нема неког ко то проверава и потврђује му тачност. Зато морате бити веома опрезни при претраживању информација са интернета, најсигурније је тражити проверене изворе, институције или појединце који својим именом гарантују тачност наведених података. Међутим, најстрашниjе је ако тако преузете податке потпишете и присвојите као своје. Обавезно је навести извор који су вам послужили за писање нпр. неког рада, било да су они преузети са интернета или је у питању нека књига. Плагијати данас постоје у свим областима живота. Готово да нема производа, наручито у текстилној и модној индустрији да нема свој плагијат. О плагијатима се све чешће говори јер су постали проблем модерног доба, тако да се измишљају програми да би се утврдила оригиналност неког дела, мењају се закони и слично. Не дозволите да постанете део гомиле која присваја туђе без промишљања и последица, одлучите да ће те ићи својим путем, смело градећи свој стил писања, изражавања, опхођења. Следећи пут када добијете тему за неки састав или реферат искористите своје потенцијале, посветите им време, резултат неће изостати.

                                                                                                                                                   ваша наставница Марија

Извор:

  1. Речник књижевних термина, Бањалука: Романов, 2001.
  2.  http://sr.wikipedia.org/( преузето 25.2.2012).

Стваралачки кутак

Уобичајен

Томе сам се слатко насмејала

Био је хладан и зимски дан. Пошто смо били на распусту, моји другови и ја, сваког дана играли смо се на улици. Тога дана сви смо већ увелико били напољу, девојчице су правиле Снешка Белића, а дечаци се грудвали. И док смо ми девојчице улепшавале нашег Снешка Белића, дечаци су планирали да изгрудвају Јованову старију сестру. Сакрили су се иза ћошка и чекали да она изађе. Наравно да ми девојчице о томе ништа нисмо знале, нити смо обраћале пажњу на њих. Чула се шкрипа врата и кораци из Јовановог дворишта. Сви дечаци појурише иза ћошка, а Јован повика: У напад! Грудве су летеле на све стране, а ми смо запањено гледале и биле немоћне да било шта учинимо. У моменту када сам повикала: Шта то радите?!,  дечаци су схватили да на улицу није изашла Јованова сестра, него баба. Одједном смо сви заћутали, плашећи се њене реакције. Она је само стресла снег са себе, и прогунђала: Е децо, децо. Тек онда почела је гласно да се смеје, а и ми заједно са њом. Смејали смо се док нам сузе нису кренуле, а онда смо се полако разишли. Дуго смо причали о овом догађају и смејали се кад год би га се сетили. Чак и наше старе комшије су се смејале, када су сазнале како је Јован изгрудвао своју бабу.

                                                                                                                                                                   Живана  V-3

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Желим да поделим са вама

 Желим да вам испричам један догађај који ћу дуго памтити, не само ја, него и цело село. Освануо је леп, пролећни дан. Ништа није упозоравало да ће се тај дан разликовати по било чему од других пролећних дана. Свако је ишао за својим послом, обавезама. Онда одједном у неколико минута небо се наоблачило и почела је киша која је донела лед. Били су то најдужи петнаест минута у мом животу. Чинило ми се да пада читаву вечност. Све ме је подсећало на слике урагана које сам могао да видим на телевизији. Тај ураган дешавао се пред мојим очима. Све што су моји родитељи тог пролећа посејали било је уништено. Чим је олуја престала, неки људи су ишли да обиђу своје њиве. Прогнозе тих људи нису биле добре. Људи су били изгубљени и избезумљени. После неког времена почео је још један страшан ледени напад на моје село. Био је још јачи и без кише. Био сам сигуран, ако је нешто и остало од претходног леда, сад је уништено. Све воћке и цвеће моје маме, које је до тада  лепо процветало, било је уништено, до корена. Штета од првог и другог леда била је од огромна. Људи су били збуњени и нису знали шта да раде. Многи људи су поново сејали  усеве на њивама. Моја породица услед недостатка новца није то урадила. То се испоставило као добар потез јер приноси соје и кукуруза су били веома добри и надокнадили су нам део који нам је невреме узело. Мајка природа хтела је да нам покаже сву своју моћ. Ни најстарији становници не памте овакав догађај, а међу њима је и моја прабака која има 82 године. Међутим, видели смо да природа може да буде веома сурова, колико може да пружи, толико може и да узме.

                                                                                                                                                                         Давид  VI -3

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Јунаци и њихове судбине

Има много српских јунака који су дали живот за своју домовину, али некако животна прича Милоша Обилића ми је најзанимљивија. Било је тешко живети  у српској држави. Кнез Лазар је једног дана добио писмо од турског султана Мурата да преда кључеве града или да оде на Косово и да сабљама поделе територију. Кнез Лазар је питао своју жену, кнегињу Милицу,  шта да ради. Ни она на ово питање није имала одговор. Одлучио је да се бори за своју земљу. Вече пред одлазак у бој, кнез је позвао српске великане на вечеру. На тој вечери су оптужили Милоша Обилића да је издајник и да ће сутра да се бори на страни султана, а не на страни честитога кнеза Лазара. Милош се заклео да ће ујутру отићи под шаторе султана Мурата и убити га. Потом је устао кнез и рекао да ће се сутра видети ко је издајник, а ко не. Када је освануло јутро, скупили су се сви српски великани. На скупу није било Милоша Обилића. Одмах су почели да говоре како је он издајник и да нису погрешили када су га оптужили за издају. Кренули су на Косово. Милош Обилић је већ био тамо. Турци су видели неког на коњу са копљем окренутим ка доле како иде према њима. Када је стигао у турски табор, изазвао је страх код војника. Султан је послао слуге да га разоружају и узму му коња. Да би показао поштовање према султану, морао је да му пољуби чизму. Он уместо то да уради пробуразио је султана. Тим чином Милош је себи обезбедио смрт.  Турци су му одсекли главу.

Милош Обилић ми је омиљени јунак. Судбина га је обележила као издајника, а он је својим поступком показао велику храброст и доказао да није издајник, већ патриота који је спремно дао живот за слободу свога народа.

                                                                                                                                                                                                  Јоца VII -3

Када се сетим….

Сада смо сви пети разред. Када се сетим када смо били у првом разреду, насмејем се. Тада само школско двориште делили на наш део и њихов део. Када би неко из њиховог дела прешао у наш део настала би туча. Тада би учитељ позвао родитеље да дођу у школу да им каже шта се десило. Када би родитељи сазнали за то, грдили би своју децу. Међутим, ми нисмо престајали.  Чупа ли би смо једни друге, свађали се, тукли, задиркивали као да смо највећи непријатељи. На све стране си могао чути: Учитељу, Ивана ме ударила. Јован пише по табли.  Јелена и Анђела се вијају по учионици.  Сада када смо сви пети разред и када смо све то прерасли и постали јако добри другари који помажу једни другим, сада када се сетимо тог периода, смејемо се томе као једној великој шали.

                                                                                                                                                                                                 Теодора V-3

Јунаци и њихове судбине

Епске песме говоре о јунаштву и мегданима, па су самим тим мушкарци главни ликови ових песама.Такође, у овим песмама, посебно место заузимају жене јер држе породицу на окупу, верне су и послушне. Из покосовског циклуса највише ми се свидео лик Анђелије, јунакиње песме Диоба Јакшића. Она је успела да помири браћу Дмитра и Богдана који нису могли да одлуче коме ће припасти коњ и соко, симболи јунаштва. Анђелија је била у тешком положају јер јој је Дмитар наредио да отрује његовог брата Богдана како би он постао власник ова два добра. У средњем веку жене су морале бити покорне и послушне, или су у супротном морале напустити породицу и кућу. Анђелија је била много добра и племенита, не би тако нешто учинила, отровала девера. Била је уплашена и размишљала је шта јој је чинити. Поштовала је свог девера и одлучила да му поклони молитвену чашу, коју је добила у мираз, у знак поштовања. На леп начин га је замолила да јој поклони коња и сокола. Богдан се сажалио на Анђелију, разумео је у каквој је ситуацији. Овим чином она је показала своју племенитост и мудрост, а такође је избегла велики грех и срамоту пред људима. Овим поступком Анђелија је показала достојанство и несебичност. Она је пример како жене у патријархалној породици чувају слогу и породични мир, а самим тим су поштоване од стране других.

                                                                                                                                                                                                Софија VII -3

О чему будан сањам

 У животу сваког човека дешавају се лепи, смешни,  тужни и они мање лепи догађаји. Они могу да нас орасположе, насмеју, растуже… Могу да вам испричам много догађаја, али желим да испричам онај који ме је насмејао, обрадовао, изненадио.

Награда за добро урађен тест из биологије је поред дипломе, била и посета Центру за истраживање микробиологије. Међу ученицима који су похвално урадили тест био сам и ја. Та посета је за мене била највећа награда. Једва сам чекао да видим све оне лабораторије и све оне инструменте који биолози користе при истраживању. Много волим биологију и сањам да постанем познат биолог. Дочекао нас је господин који је био доктор микробиологије. Зграда се састојала од три спрата.У ходницима смо сретали људе у белим мантилима са маскама на лицу. На првом спрату су се налазиле просторије у којима су се примали узорци, који су се обрађивали и испитивали на другом спрату. На другом спрату су се налазиле лабораторије. Ми смо имали ту част да посматрамо под микроскопом  ћелије и микроорганизме. Неки су ми били познати, а о некима сам нешто ново научио. На трећем спрату су се налазиле сале за састанке и семинаре. Тамо су се саопштавали резултати и сви закључци истраживања. Дошло је време и да кренемо кући. Срдачно су нас поздравили и пожелели да се поново видимо.

Овај догађај ме је оставио без текста. Он ми је повећао жељу да све ово не памтим као догађај већ да се потрудим и доживљавам га сваки дан. Надам се да ћу постати добар биолог и да ћу се придружити овом центру.

 

                                                                                                                                                                                            Стефан  VI-3