Monthly Archives: мај 2014

Настава – другим очима

Уобичајен

Пројекат: Школски календар сећања

Календарци

Школски календар сећања је националан пројекат за развој информационог друштва. У пројекту су учествовале бројне школе са подручја Србије. Наша школа била је једна од учесница, а представљали смо је моји другари и ја заједно са нашом  наставницом. На  веб-сајту Дан по дан налазе се сви резултати нашег рада и то:

1. преглед најважнији догађаја у години;

2. дигиталне биографије и прикази догађаја;

3. преглед националних и међународних празника;

4. посебни осврти на јублеје током године.

Кад ми је наставница предложила да се прикључим пројекту, нисам много размишљала и пристала сам. Сада,  када је већи део активности иза нас, нисам се покајала. Научили смо да правимо биографије и историјске приказе у веб-алатима. Нико од нас није имао много искуства у раду са овим алатима. Не могу да кажем да је било лако. Требало је прво савладати рад у веб-алату, а онда пронаћи информације о теми за коју смо добили задужење. Извлачили смо значајне чињенице о задатој теми и хронолошки их постављали у датом алату. Веб-алати са којима смо радили су замишљени као временске осе. На тим осама смо постављали биографију неке значајне личности или историјског догађаја. На крају смо текст допуњавали фотографијама и видео записима. Било је лепо погледати како рад на крају изгледа. Међутим, није баш било једноставно. Нисмо се одмах снашли са алатима. Много пута сам исправљала свој рад, али није ми било тешко јер сам знала да ће испод тога рада писати моје име. Нисам хтела да предам рад због којег ћу се касније стидети – нема ништа без труда. Моја наставница, другари и ја смо чинили тим и ништа нам није било тешко. Помагали смо једни другима, ко се боље снашао, радио је више или помагао другима. Били смо јако поносни када нам је наставница саопштила да су сви наши радови прихваћени и да ће бити постављени на веб-сајт Календара сећања. За рад у овом пројекту добили смо похвалницу од стране Наставничког већа наше школе, а ми смо се презентацијом (презентација урађена у Презију, потребан је само клик на ове речи да је погледате) представили и показали свима у школи шта смо ми то радили. После свега, као круна рада, чека нас пут у Београд. У Београду ћемо се упознати и дружити са осталим учесницима пројекта Календар сећања. Сада само могу да саопштим,  драго ми је  што сам и ја део ове приче. 

Ову су наши радови (сви су линковани и кликом на њихове називе можете их погледати):

Историја ћирилице

ćirilica

Душан Баранин – биографија

Baranin

Српско учено друштво

Srpsko učeno društvo

Милица Будић: Слободан Јовановић – биографија

S. Jovanović

Марина Будић: Геца Кон – биографија

G. Kon

Јелена Врекић: Глигорије Возаревић – биографија

Vozarević

Стефан Мандић: Историја Војводине

Ovo je Vojvodina

Ђорђе Натошевић – биографија

Đorđe N.

Историја Деспотова Despotovo

Ивана Петковић: Зоран Ђинђић – биографија

Zoran Đ

Милица Попин : Историја Карловачке митрополије Karlovačka mitropolija

Слађана Попин : Владислав Петковић Дис – биографија

V. Dis

Александра Врекић: Штампарство код Срба

Štampa

Зорица Попин: Драгиша Витошевић – биографија

vitošević

Тодор Радојев: Народна традиција

Narodna tradicija

                                                                                                                                                                                                                                      Милица П. VI-3

Оставили су траг

Уобичајен

Стеван Сремац

Ове године обрађивали смо једну од приповедака Стевана Сремца, тада сам сазнао да су по његовим књижевним делима снимљена три филма. Сва три филма сам гледао и уживао у њиховој радњи. Све то је био повод да се заинтересујем за биографију овог писца. Сад ми је јасније како је Стеван Сремац тако добро познавао обичаје и језик три колико просторно блиска предела, а толико обичајно различита. Његова биографија потврђује да је он писац: Војводине, Ниша и Београда, наравно широко гледајући. Рођен је у Сенти у Бачкој 23. 11. 1855. године, у занатлијској породици од оца Аврама и мајке Катарине. Детињство је провео на релацији Сента – Пирот, где му је живела бака по мајци. Рано је остао без родитеља. Бригу о њему преузима његов ујак Јован Ђорђевиц, познати српски историчар и књижевник. Он га доводи у Београд где Сремац наставља своје школовање. Завршио је гимназију и определио се за студије историје. Свој радни век провео је као професор гимназије у Нишу, Пироту и Београду. Умро је 24. августа 1906. године у Соко Бањи.

Сремац је почео да пише у тридесетим годинама свога живота. Прво је почео да пише прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости. Објављује их у књизи „Из књига староставних“. Прву реалистичку приповетку објавио је 1893. године под насловом „Божићна печеница“, а потом следе: „Ивкова слава“ 1895,„Вукадин“ (1903), „Лимунација на селу“ 1896, „Поп Ћира и поп Спира“1898. године и „Зона Замфирова“ 1906. године.

Његова дела су углавном реалистична и препознају се по сликама хумора у њима. Епизодичност је још једна од одлика његовог стваралаштва. Сремац је увек полазио од стварних чињеница и података, од онога што је видео, проверио и забележио. Као приповедач Сремац се у великој мери ослања на ранију традицију српске прозе, нарочито на дела Јакова Игњатовића. Од страних писаца највише је волео Сервантеса и Гогоља.

Сремац је писац чије дело није заборављено, него је временом постало живо и актуелно. Филмови, екранизација Сремчевих дела, допринела је да се заинтересујем за његов рад, али ако је и то пут да дођемо до књига, што да не.

Извори:

1. Српски великани:http://www.krajinaforce.com/forum/index.php?/topic/1256-srpski-velikani/page-2 (преузето 1. 6. 2014).

2. Поезија – форум: http://poezija.6forum.info/t294p1-stevan-sremac (преузето 1. 6. 2014).

3. Википедија: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%86 (преузето 1. 6. 2014).

Иван VI-3

Књига, мој друг

Уобичајен

Наташа Ђурица,  Тајна девојчице и месеца

У нашој школској библиотеци има много књига. Мени је пажњу привукла књига од Наташе Ђурице, Тајна девојчице и месеца. Тајна је једна девојчица која је имала школски задатак да истражи све о месечници  код девојчица. Један дан провела је са докторком Луном. Докторка јој је све објашњавала о месечници и о грађи женског тела. Тајна је чак била  и лутајући репортер, па је испитивала пролазнице о њиховим искуствима са месечницом.  Причали су и о другим називима за месечницу. То није све о чему се говори у овој књизи. Да би сте сазнали идите у школску  библиотеку,  узмите књигу и сазнајте све оно што вас интересује. Ову књигу препоручујем девојчицама мог узраста, а могу да је читају сви јер сигурно има много тога што их интересује, а нису знали кога да питају, ова књига нуди бројне одговоре. Књига пружа мноштво информација о променама у женском организму у осетљивом узрасту пубертета.  Тајна и докторка Луна дају одговоре на многа питања која нас муче, а  често нас је  срамота да питамо родитеље или старије. Младе читатељке ће много сазнати о месечници читајући питања девојчице и стручне одговоре докторке Луне. Тајна девојчице и месеца  може да помогне и родитељима који припремају своју ћерку за прву месечницу. Закључак је једноставан, ову књигу морате прочитати!

Јохана Шпири, Хајди

Увек ме је копкало шта се крије у књизи Јохане Шпири,  Хајди. Узела сам је из школске библиотеке и много ми се свидела. Хајди је у раном детињству остала без родитеља. Смештена је у прихватилишту за незбринуту децу. Једна жена, која је радила у прихватилишту,  сазнала је да Хајди има деду. Он је живео  на планини и могао је да се брине о девојчици. Када ју је жена одвела деди, он је у почетку био хладан према Хајди. Деда  није волео децу, ипак, дозволио јој је да остане. Касније су се зближили и није могао да замисли живот без Хајди. Стално су били заједно.  Хајди му је увек помагала када би затребало. Хајди је у планини нашла и пријатеља, Петра. Након три године жена из прихватилишта је дошла по Хајди. Деда није желео да се одваја од девојчице.  Борио се свим силама да Хајди остане са њим. Да бисте сазнали шта се на крају догодило са Хајди и њеним дедом узмите књигу из школске библиотеке и прочитајте је, уживаћете сигурно.

                                                                                                                                                                                                                                         Дарија VII-3

Интернет свет

Уобичајен

Веб-алат за креирање осе времена

Овај веб-алат сам користила као део пројекта Календар сећања. Оса времена нам може послужити да направимо хронолошки приказ биографије неке личности или неког историјског догађаја. Рад са овим веб-алатом је веома једноставан. Да би на крају то све изгледало онако како желите морате само да се мало више потрудите. Направила сам кратко упутство за коришћење овог веб-алата. У било ком претраживачу укуцате Timerime и кликнете на први наслов где пише TimeRime.com-Homepage.

гоглуСледећи корак је да се пријавите. То ћете урадити тако што ћете кликнути на Login or register и појавиће се овај прозор. Попуните оно што је потребно и када завршите са попуњавањем кликните на Register.

оса
Први део посла је обављен. Да бисте почели да правите своју временску осу,  кликните на наранџасти облак у коме пише Make a new timeline. Отвориће вам се нови прозор који служи за рад на временској оси.

нова оса
Скоро пола посла је урађено. Сада треба да попуните следећа празна поља. Тамо где пише Name of the timeline ћете укуцати наслов ваше временске осе. Онда испод тога изаберите категорију, односно најближе предмет на који се оса односи.  У великом празном пољу напишите шта ће бити тема осе и то објасните са неколико реченица. Када то завршите, изаберите да ли ће ваша оса бити јавна или ће вашу осу видети само особе које ви одаберете. Затим кликните мали наранџасти облачић у ком пише Save.

именовање осе
Након клика на Save отвара се нови прозор. У том прозору треба да испуните следеће кораке. У првом малом прозору треба да напишете наслов догађаја. Година почетак тог догађаја се обавезно мора написати. Тачан датум и крај тог догађаја могу, а и не морају да се наведу. Испод тога треба написати кратак опис догађаја, а испод тог описа у великом прозору можете да опишете опширније тај догађај. Такође, вашу осу можете обогатити фотографијама, линковима и видео записима који ће још боље дочарати наведени догађај. Да би на вашој оси била слика изнад наслова догађаја, кликните на мали сиви облак где пише Add image, а можете да убаците и звук кликом на прозорчић испод. Када све то завршите, поново кликните Save како бисте све то сачували.

објашњење
Имате могућности да видите све наслове ваших догађаја који се налазе на временској оси. У десном углу можете кликом на Аdd item да додате нови догађај. Такође,  можете кликом на неки већ наведен догађај да га промените или обришете, и ако сте нешто мењали то сачувате.

едит

Када завршите своју осу, остане вам још само да поделите и омогућите осталима да виде резултат вашег рада на временској оси.

ембед-код
Ваша оса је коначно готова. Овако би отприлике требала да изгледа ваша временска оса. Наравно, ако вам се свидео овај веб-алат, можете да направите још временских оса. Забављала сам се при раду са овим веб-алатом. Ово је само једна од мојих оса:  Зоран Ђинђић – биографија. Позивам вас да се опробате и  пошаљете нам линкове ка вашим радовима.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Ивана  VI3

Драги наши читаоци, пошто коришћење ове осе више није бесплатно, предлажемо да погледате следећи линк. На њему се налази упутство за  још један веб-алат, осу Када у времену, у питању је исто оса, чије коришћење је веома једноставно.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Стваралачки кутак

Уобичајен

Догодило се за време великог одмора

Насиље…, баш тешка тема. Да ли неко зна одговор на питање: Због чега су толико учестала насиља у нашој школи? Зашто постоји толико насилне деце, и зашто је све страшније оставити своје дете у парку, на игралишту, па чак и у школи?
У мојим мислима остао је забележен један веома страшан призор који сам доживела.То се догодило испред наше школе. Поред наше школе пролази доста средњошколаца.Тог дана, на великом одмору, посматрала сам децу која се играју и уживају у лепом и сунчаном дану. Одједном се зачуо страшан дечији крик који је допирао из дворишта. Када сам погледала кроз прозор, видела сам два младића и девојку који малтретирају једну ситну, сиромашну и беспомоћну девојчицу. Девојчицу сам знала од пре, живела је само са својом баком, јер су јој родитељи погинули у саобраћајној несрећи. Насилници су јој отели торбицу у којој се налазио један мали, скромни сендвич који јој је бака спремила за ужину. Кидали су његове делове и бацали на све стране. Са књигама се догодило исто. Све књиге су јој биле расуте по трави, као и оловчице са којима је писала. Сви остали су то гледали и смејали се. Одмах сам знала да морам изаћи на двориште и помоћи јој. Срећом, дежурни наставник је такође чуо да се нешто дешава. Истрчао је, растерао силеџије и помогао девојчици.
Цело село се тог дана сажалило над баком и девојчицом. Оне су неколико дана касније добиле социјалну помоћ која ће им веома значити. Овај догађај нећу никада заборавити, а сви који чују моју причу, нека размисле о насиљу и труде се да не науде никоме и не чине зло.

                                                                                                                                                                                                                              Лана V-3    

  Догодило се за време великог одмора

Десило се то једног школског дана за време великог одмора.
Седела сам на козлићу у ходнику. Марко је кренуо у учионицу и пред вратима га је стигао Јанко и упитао га: Што си ми узео оловку,а ниси ме питао? Марко је зачуђено одговорио: Нисам. А ко је онда?, понови своје питање Јанко. Не знам, али ја нисам, одговорио је Марко. Препирали су се тако све док Јанко није ударио Марка. Марко му је узвратио ударац и потукли су се.Отрчала сам у зборницу да позовем њихову разредну. Када је она дошла, покушала је да их раздвоји и реши проблем. Упитала их је: Који је разлог ваше туче? Јанко је љуто одговорио: Узео ми је оловку, а није ме питао. Марко је завикао: Нисам. У том трену са дворишта је утрчала Марија и узбуђено рекла: Нашла сам Јанкову оловку испод његовог стола и ставила му у свеску јер је он већ био на одмору, па нисам стигла да му кажем. Решен проблем, рекла је наставница и додала, Јанко, мораш добро да размислит када оптужујеш друге, а никако не смеш ни један сукоб да решаваш тучом. Надам се да сте сви нешто научили и да се сличне ситуације неће поновити.
Јанко је постиђено сагнуо главу и затражио од Марка опроштај. Отишли су насмејани у учионицу, а звоно је означило крај одмора и почетак часа, приметила сам да смо на том часу сви били некако зрелији, богатији за ново искуство.

                                                                                                                                                                                                                                         Милица V-3

Догодило се за време великог одмора

Сваки дан у исто време школско звоно означава почетак великог одмора. Сви ђаци су спремни и журно излазе у школско двориште. Углавном се чује весела дечија граја, ударање лопте, узвици и смех. Сви ти наши велики одмори углавном личе један на други, али понекад се догоди нешто несвакидашње.

Тако је било и на овом школском одмору. Сви смо весело ћаскали, смејали се и делили ужину. Угледали смо млађу ученицу која је тужно плакала. Гледала је у своју ужину која се налазила на земљи. Брзо смо јој притрчали и сазнали да јој је ужину отео из руке и бацио доле један несташан дечак. Пронашли смо га постиђеног и сагнуте главе. Није знао зашто је то урадио, било му је жао, стидео се свог поступка. Наговорили смо га да приђе девојчици и да јој се извини.Убрзо је то и урадио и поделио са њом своју ужину. Ми смо све то посматрали и видели мале руке пружене једна према другој. После тога сви смо били срећни.

Из овог догађаја сам схватила да мале ствари могу људе да учине веома тужним. Исто тако и добра дела чине људе срећним и задовољним и да у невољи треба помоћи.

                                                                                                                                                                                                                                                       Раденка VI -3

Догодило се за време великог одмора

Углавном неки безначајни тренуци умеју да утичу на људски живот и промене му путању. Да је ово истина уверила сам се за време једног великог одмора.
Нисам толико обраћала пажњу на то шта остали ђаци раде за време великог одмора. Било је то пред крај великог одмора. Трећи час је био час биологије и ушли смо у учионицу да се припремимо за биологију. Седели смо мирно у учионици и чекали наставника. Убрзо је дошао. Видели смо кључ од кабинета у његовим рукама. Сви смо скочили како бисмо заузели места јер кабинет је мали и нема довољно места, а нас је много. Када нам је наставник откључао врата, рекао је да будемо добри и да ће се брзо вратити. Почели смо да заузимамо места. Два дечака су почела да се препиру око једног места. Почели су да се вређају и гурају. Мало касније су почели и да се туку. Песницама су ударали један другог. Било их је тешко раздвојити. За то време, један ученик је отрчао по наставника. Њих двојицу није било брига за то. Наставили су са тучом. На вратима се појавио наставник. Био је много љут на своја два ученика. Када су га та два неваља ученика видела, полако су се смирили. Убрзо се све средило. Можда је само тако изгледало. Сутрадан је један од та два ученика носио завој на прсту. Био је код доктора и испоставило се да му је прст сломљен. Доктор је позвао полицију и они су дошли у школу. Та два ученика су морала да све објасне, како се и шта десило. О њиховим поступцима се води досије који ће утицати на њихов даљи живот. Због тог њиховог поступка велике су шансе да не упишу жељену школу. Можда су имали велике снове који се неће остварити због њихове непромишљености.
Сваки човек је одговоран за оно што му се дешава, за оно што му се десило и за оно што му тек следи, јер свако је ковач своје среће.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Ивана VI -3

  Догодило се за време великог одмора

Свакога дана у школама се нешто занимљиво деси, од ситних препирки, крајње безначајних, до веома важних догађаја, додела диплома и слично. Ђацима зна се, никад није досадно, увек праве зврчке наставницима, или чак једни другима.

Једну такву назови зврчку је један мој друг наменио мени. Зврчка је била крајње мала, али и увредљива. На часу биологије причали смо о штетним дејствима цигарета. Наставник ме је упитао да ли сам некада пробао цигарету, као и сваки ученик рекао сам поносито да јесам. Тада је у глави мог друга настала идеја, можете да замислите каква је идеја пала на памет ученику са смањеном оценом из владања. Час се завршио и наступио је наш омиљени део наставе – велики одмор. То је одмор на коме се ужина и настају разноразни несташлуци. Такав један несташан ми се смешио у лице, али то нисам примећивао. Видео сам мог друга како петља око моје јакне. Узнемирио сам се и викнуо на њега. Он је уплашено застао и испустио пикавац који је хтео да стави у моју јакну. Нимало зачуђен, ухватио сам га за уво и бацио га доле. Почео сам да га шутирам са таквим бесом, неко ко би то посматрао са стране, помислио би да ми је нешто страшно урадио. Остатак одељења није обраћало пажњу и пружило ми прилику да га замало повредим.У том тренутку је дошла једна буцмаста девојчица која ме је видела како га шутам и поступила на прави начин, пријавивши ме одељењском старешини и дежурном наставнику. На сву срећу они су закаснили који минут и нису водели сцену коју сам направио. Наставница, знајући да ми је први пут да се понашам овако, само је запретила да ће позвати родитеље. Мало сам се смирио. Када сам дошао кући, све сам испричао својој мајци. Мама ми је објаснила ситуацију и колико је она могла да постане озбиљна. Схватио сам да сам могао озбиљно да га повредим, али и то што је он урадио није било уреду. Објаснила ми је да морам да контролишем свој темперамент јер ћу у противном бити кажњен. Сутра сам дошао хладне главе у школу и нисам се оптерећивао са тим шта ко мисли и шта ко ради.

Свако од нас има своју нарав и свој темперамент који носи целог живота. Људе са неком различитом и погрешном особином можемо да пробамо да саслушамо и да их посаветујемо ако је то потребно. Њихове несташлуке треба да схватимо на пример као жељу за пажњом коју никада нису добили.

                                                                                                                                                                                                                                          Ненад VII-3

  Догодило се за време великог одмора

Када размишљам о насиљу и облицима његовог појављивања, могу да закључим да су све врсте насиља присутне сваког дана у школама.

У мом школском дворишту на великом одмору увек се догађа нешто. Један велики одмор пришао ми је друг и рекао да сам глуп и да не могу да будем капитен у нашој фудбалској екипи. Мирно сам га питао зашто баш ја не могу да будем капитен. После мога питања почео је да ме вређа и изазива. Нисам добио одговор јер ме је друг одгурнуо очепио и мангупски се насмејао рекавши ми да ће све урадити само да ја не будем капитен. Наставио је да ме вређа. Више нисам могао да га трпим, па сам му рекао да ће бити онако како тренер одлучи. Моја реченица га је изнервирала. Почео је да виче како ће ми ноге изломити ако треба, само да не играм. Стајао сам мирно. То га је још више изнервирао, почео је да ме гура и удара. Мирно сам стајао и само сам му рекао да ме више не дира. Није се заустављао, ударао ме је још јаче. Појавио се дежурни наставник и одвојио га од мене. Добро је што се догодило тако. Уплашио сам се да нећу издржати, ударићу га и тако постати исти као и он, можда је то и хтео.

Научио сам да треба избегавати свако насиље, било оно вербално или физичко. Покушајте да игноришите насилника или се једноставно склоните и тако ћете избећи све невоље. У свакој ситуацији треба остати смирен и сталожен.

                                                                                                                                                                                                                                        Новица VII-3

Догодило се за време великог одмора

Био је час српског језика, али су сви очекивали велики одмор који је био одмах после часа. Велики одмор је најдражи одмор већине ученика. Међути, често је он и место немилих сцена у нашој школи.

Звоно се огласило! Наставница нас је пустила из учионице. Истрчали смо на двориште, сели на клупе и причали. Неко је почео да виче: Туча! Туча! Отрчали смо до места одакле је допирала вика и угледали два ученика шестог разреда како се туку. Пришао сам и пробао да их раздвојим, али су ме одгурнули. Моји другови и ја смо отишли по њиховог одељењског старешину. Наставница је изашла и покушала да их смири. Није успела, они су се и даље тукли. Горан, ученик шестог разреда, ударио је руком незгодно Страхињу. Последица тога ударца био је Горанов сломљени прст. Наставница га је брзо смирила и одвела код доктора. Срећом, Тим за борбу против насиља је добро одреаговао и казнио те ученике, па се више не дешавају такви догађаји.

Ово је само један од примера насилних ситуација на великом одмору у школи „Браћа Новаков“ Деспотово.

                                                                                                                                                                                                                                      Филип VII-3

Догодило се за време великог одмора

Испричаћу вам један догађај који је мене променио. Било је то једно лепо зимско јутро. Кренула сам у школу. Недалеко од школе сачекале су ме моје најбоље другарице. Када смо стигле до школе, као и увек, чула се граја.Огласило се звоно за улазак у учионице. Први час је прошао, убрзо и други. Напокон, звонило је за крај часа. Деца су брзим кораком изашла на школско двориште.

Сви су имали ужину, осим једног сиромашног дечака. Наравно, пришла сам му, и када сам хтела да му дам половину своје ужине, један дечак који је био старији и од мене, а и од сиромашног дечака, узео је ту ужину и бацио је у снег. Викнула сам : Не! Зашто си то урадио? Замисли да ти немаш ужину, како би се тада осећао? Сиромашни дечак је рекао: Нема везе, не живи се само од хране. Старији дечак одговорио је на то: Ето, видиш да не жели храну! Сиромашни дечак је почео да плаче. Упитала сам га: Зашто сада плачес када ти није битна храна? Дечак ми је одговорио : Јер се сви ви толико трудите око мене, а он једини он ме мрзи! Покушавајући да га утешим, приметила сам нешто грозно. Дечак је на колену имао невешто ушивену закрпу, а руке су му биле у модрицама, као да га је неко тукао бичем. Питала сам га ко му је то урадио? Сакрио је поглед а онда бојажљиво показао очима на свог нападача. Брзо сам отрчала до одељењског старешине и испричала све шта се догодило. Одељењски старешина све ми је поверовао. Најзад, тог безобразног дечака су казнили, и позвали његове родитеље . Сиромашан дечак уз помоћ родитеља злобног дечака више није био сиромашан. Примили су га у породицу.

На крају схватила сам нешто важно: не треба бити злобан, већ се треба борити колико год можеш да би спасио сваку жртву насиља, а насилнику показати прави пут.

                                                                                                                                                                                                                                           Ксенија V-3

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 Догодило се за време великог одмора

Био је хладан и кишан дан у мом селу Деспотову. Слично тако било је и моје расположење тога дана. Био је понедељак и сви у школи су били тужни јер је викенд прошао, чак су и наставници били такви. Пролазили су часови и ближи се велики одмор. Жено сам га чекао и није ми било ни на крај памети да ће се десити то што се десило.
Напољу се разведрило толико да су нас наставници пустили напоље за време великог одмора. Дечаци петог разреда су били мало више неваљали према мојим другарима и мени. Задиркивали су нас вербално, и то много. Рекли смо им да се смире, али они су нас још више задиркивали. Трпели смо колико смо могли. Стевин брат, Никола, ме је највише задиркивао и морао сам да предузмем неке мере. Почео сам да га вијам. Наравно, стигао сам га. Срушио сам га на земљу, сео на њега и ударио сам га 2-3 пута у стомак, и да, добио је и шамар. Дошла је наставница математике и раздвојила нас. Наравно, био сам кажњен, Никола није под оправдањем да је мали. Кад је мали, онда не треба да задиркује старије јер ми то нисмо смели да радимо! Био сам повређен. Осећао сам да није уреду да кривицу сносим само ја. После неколико минута сам увидео грешку, нисам га требао тући.
Никола ми се извинио и сада смо добри другари. Научио сам да се сукоб не решава насиљем. Надам се да ће и остали научити нешто из мог састава, поготово они ученици који задиркују старије.

                                                                                                                                                                                                                                            Дејан VII-3

Догодило се за време великог одмора

Било је то лепо јутру кварила га је само свађа са шестацима.

Било је време великог одмора. Александар је први почео да се шали на речун шестог разреда. Шестаци су полудели и одмах су појурили ка Александру. Највише су га јурили Огњен и Петар. Наравно, ми петаци, почели смо да бранимо Александра. Ту је настала свађа и општа гунгула. Огњен и остали шестаци су почели да пуне нашу учионицу. Када сам схватио шта се дешава, одлучио сам да одем по дежурног наставника и пријавим шта се дешава. Кренуо сам ка вратима када се зачуо опаки глас који ми је повикао: Хеј, ти, куда си кренуо?! Крв у жилама ми се следила. Морао сам да се вратим. У међувремену се ту свашта издешавало. Сви су кукали, вриштали, све их је болело. Девојчице су стајале у ћошку и плакале. Смишљао сам решење кога нажалост није било. Шестаци су постајали све агресивнији. У нашу учионицу ушла су четири наставника који су смирили ствар.

Овај догађај нећу заборавити јер је тај призор био веома узнемирујући. Од тога дана се увек склањам када видим тучу, и моја реченица са којом ћу завршити јесте: Мрзим насиље! 

                                                                                                                                                                                                                                    Бранислав V-3

Догодило се за време великог одмора

Сваком од нас могу да се догоде непредвидиве и тешке ситуације у којима не знамо како да реагујемо. Посебно ако се у таквом случају изрази било какав вид насиља. Строго сам против тога, али сам нажалост једном присуствовала мањем физичком обрачуну.
Био је одмор. Време када сви предахнемо од часова, а често и претерамо са неким шалама. Два другара из одељења посвађала су се толико јако да их нико није могао зауставити. Вербални окршај трајао је дуго, затим су почела вређања и нико од нас није могао да их заустави. Први пут сам видела колико сам у ствари била немоћна да икако помогнем. Један од њих је другом сакрио мобилни телефон и није хтео да му каже где је. Све је у почетку била шала. Чак су се и један другом смејали, задиркивали се међусобно и када се чуло звоно, инсиситирање да се врати телефон је постајало све јаче. Више није било шале, викали су један на другог, почели са вређањем, а онда је уследило оно најгоре. Када више није имао стрпљења да дочека да му се врати телефон, један од другара гурнуо је другог толико јако да су обојица пали на под преко стола. Толико је тај пад био гласан да смо се сви уплашили. Дотрчали смо сви и видели да је свађа прерасла у озбиљан проблем. Обојица су задобили физичке повреде, један од њих није могао да устане јер је пао на леђа, а други је издерао ногу о школски сто. Невероватно како може да се заврши једна другарска шала. Дежурни наставник је дошао и обојица су послати у амбуланту. На срећу, повреде нису биле тешке. Убрзо су се вратили у школу, погнуте главе и очима пуним суза. Страх је владао њима, а кајање за учињено било је очигледно.
Наизглед, обична шала довела је до озбиљних проблема. Дечија тврдоглавост и незрелост изашла је на видело, а све се могло итекако лако решити. Зато, пре икакве свађе, размислите шта треба да учините. И вербални сукоб је лош, а физички обрачуни само воде ка још већој несрећи. Зато СТОП било ком виду насиља. Нормалан разговор све решава и увек треба знати како и са ким се можеш нашалити.

                                                                                                                                                                                                                             Александра VIII-3

  Догодило се за време великог одмора

Сада бих вам препричала један догађај који је потврда да наиље постоји и у нашој школи.
Био је велики одмор. Сви ученици из поподневне смене су изашли из својих учионица да ужинају. Код тоалета се зачула нека граја. Отишла сам да видим шта се дешава. Оно што сам видела ме је разочарало. Једна група дечака је ударала једног дечака млађег узраста од њих. Говорили су му разне речи и ударали му шамаре. Дечак је почео да плаче, а она група му се смејала. Отишла сам тамо и рекла им да престану да му се ругају и да му се одмах извине или ће сносити последице. Одбили су мој предлог. Дечаку сам помогла да оде до учионице, а ону групу неваљалих дечака пријавила сам дежурном наставнику. Наставник им је рекао да се одмах извине, а тако су и учинили, а за свој поступак стигла их је одговарајућа казна.
У овом догађају се види да је физичко насиље заступљено и у нашој школи. Обично се испољава као сукоб групе са појединцем. Волела бих да нема оваквих сукоба у нашој школи.

                                                                                                                                                                                                                                        Милица VI-3

Догодило се за време великог одмора

Одрасла сам у средини где деца умеју да буду веома окрутна, па сам као мала имала прилику да присуствујем неким веома непријатним догађајима. Један од многих се десио у школи за време великог одмора.
Пре неколико година у нашу школу дошао је нови ученик. Био је ситан, плавокос и мени веома симпатичан. Остала деца волела су да га исмевају због великих наочара које је свакодневно носио. Надевали су му веома ружна имена и надимке. Једино чега могу да се сетим јесте да је неко време био познат као Зрикави. Врхунац безобразног понашања његових вршњака био је када су му на великом одмору бацили ужину и отели наочаре. Када су наочаре малог плавокосог дечака доспеле у руке одвратне и сурове деце, поређали су се у круг и почели да се њима добацују. Све време сам била присутна, али нисам могла пуно тога да учиним. Вероватно јесам , али сам била кукавица, као и много других посматрача. На крају дана већ измучен и од свега, исцрпљен дечак, коначно је добио натраг своје наочаре. Ставио их је на под и снажно згазио, а затим бацио у корпу за отпатке.
Веома је тужно на шта су људи спремни због мало забаве. Због таквих морају да испаштају они недужни и добри, који само желе да живе свој живот и не сметају никоме.

                                                                                                                                                                                                                                       Марија VIII-3

Догодило се за време великог одмора

Велики одмор увек почиње у исто време после другог часа. Овај одмор је место где увек можеш да чујеш разне приче. Неки ученици су весели, а има и оних који се брину за своје оцене. Међутим, дружење је неизбежно.
Једног сунчаног дана звонило је за почетак великог одмора. Учионице су постале пусте. Сви су изашли у у двориште. Неког је ово звоно спасило да не добије лошу оцену, а неко неће стићи да уради писмени или контролни. Мислили смо да ће овај одмор проћи без свађа, али смо погрешили. Дечаци су са флашом играли фудбал. Нико није обраћао пажњу на њих. Чули смо вику и свађу око гола. Два супарничка тима су се сукобила. Сви су се окупили око њих и почели да их бодре у тучи. Убрзо је дошао и дежурни наставник. Овај проблем је решен на часу са одељењским старешином. Проблем се решио дугим разговором. После часа завађене стране су биле у бољим односима.
Овај догађај се десио на великом одмору и само је један од бројних који нас учи и кроз неугодне ситуације.

                                                                                                                                                                                                                                           Јелена VI-3

Догодило се за време великог одмора

Био је одмор. Ђаци су уживали, а онда, на тренутак су сви почели да вичу јер смо Јован и ја излетели из учионице и почели да се тучемо.

Јован ме је ударио у ногу и опсовао ме је. Ударио сам га у стомак. Он је клекнуо на тренутак, нисам хтео да га ударим. Пружио сам Јовану руку и он мени такође, али се до пола усправио и ударио ме у стомак. Пао сам. Он је наставио да ме удара. Сакупио сам снагу, повукао га за ноге и срушио на земљу. Окретали смо се један на другом. Сео је на мене, почео да ме удара. Био сам на измаку снаге, али сам трпео. Ухватио сам Јована за врат, бацио га са мене и одморио неколико секунди, а потом се вратио се у тучу. Стрпљење ми је било на измаку. Био сам помало модар. Почео сам да га ударам из све снаге. Трошио сам снагу. Он се одбранио и срушио ме је поново на под. Успео сам за кратко да устанем и био сам помало узнемирен. Ударио сам га јако и почела је да му цури крв изнад усне. Та туча је била као бокс меч, само без паузе. Та туча била је са много обрта, удараца, модрица, и помало крви. Био сам модар, али не као Јован крвав.

Ти ожиљци мали су и дан данас су на Јовановом лицу. Кад их погледам, сетим се те туче. Не сећам се разлога зашто смо се потукли и помислим колико смо незрели, нисмо размишљали о последицама. Помало ми је жао и криво што је то тако било, али ми теши што смо сада добри другари.

                                                                                                                                                                                                                                            Урош VII-3

Догодило се за време великог одмора

Најлепши део школског дана за мене као и многе моје вршњаке је велики одмор. Сви га са нестрпљењем очекујемо. То је прилика да се дружимо, поделимо утиске са претходних часова, делимо ужину или слично. У последње време на великим одморима се дешавају многи ружни догађаји.

Један такав догађај десио се и мени. Имам друга који је млађи од мене и са којим се лепо дружим код куће. Међутим, у школи тај исти друг ме вређа пред осталима, говори ми ружне речи и просто не могу да га препознам. Покушавам да све то претворим у шалу, да не обраћам пажњу, али често не могу да се контролишем. Недавно је и наставница која је била дежурна за време великог одмора видела да се ми свађамо и о томе је обавестила моје родитеље. Они су се зачудили јер знају да ми је тај дечак добар друг. Прави разлог оваквог његовог понашања ми није јасан. Помислим да се тако понаша да би био мангуп пред осталим дечацима.

Нисам за насиље ни физичко ни вербално. Волим да се шалим, али све има своје границе. Надам се да ће се мој друг променити и да ће схватити да нема разлога да ме напада.

                                                                                                                                                                                                                                        Милан VIII-3

Догодило се за време великог одмора

Био је то један диван дан у школи. Моји другари из одељења и ја изашли на велики одмор да ужинамо.
Из даљине, као из густе магле, вијала су се два дечака по ходнику и ишла према нашој учионици. Један од мојих другова је улазио у учионицу да узме воду када су два дечака, што су се јурила налетела на њега. Сви су пали на под. Мој друг се подигао и почела је туча. Сви су се окупили око њих и гласно викали: Туча, туча! Било је страшно. Ударали су се, ногама шутали све што им је стајало на путу. Све је то трајало док неко ученика није позвао нашу разредну. Када је наставница видела да се туку, позвала је њихове родитеље у школу. Наставница је попричала са родитељима, и мој друг је кажњен за свој поступак.
Овом тучом се указује на један лош пример како ученик не треба да се понаша у школи.

                                                                                                                                                                                                                                           Јелена V-3

Догодило се за време великог одмора

Године 1990. у школи је ишла генерација ђака мало другачија од ових данашњих. Ученици су се разликовали по томе што су били савршено добри ђаци и по оценама и по владању. Дан за даном ђаци су се такмичили ко ће боље урадити контролни, ко ће лепши састав написати или чији ће цртеж бити лепши.Такође су међусобно помагали једни другима, и несебично делили своје знање. Професори су их обожавали јер им је било милина радити са таквом добром децом. Све је било савршено до тог дана…

Био је велики одмор и дечаци су играли фудбал на терену. Ништа није слутило на невољу.У једном моменту Јанко, који је био судија, пресудио је пенал за једну од екипа и ту, у том моменту, настала је свађа. Противничка екипа побунила се јер су мислили да је пенал неправедно досуђен. Свађали су се и у том тренутку беса Марко је узео лопту и снажно је шутнуо. Лопта је одлетела право у прозор и разбила га у комаде. Настао је тајац. Дежурни наставник је изашао. Када је видео шта се десило, позвао је Марковог тату да дође у школу. Човек је дошао и почео да туче Марка пред свом децом. Марко се јуначки трудио да не заплаче, али у једном тренутку није могао да издржи. Тада су се другови сложили да сви дају мало новца и они плате штету коју је Марко нанео. Тако је било. За неколико дана на школи је био постављен нови прозор. Марко није знао како да се захвали другарима. Поново је било све као и пре. Другови су се међусобно слагали и помагали.

Овај догађај треба запамтити као поуку и сви треба међусобно да се помажемо не само у невољи, него свакодневно. Насиље није добро и увек доноси само невољу.

                                                                                                                                                                                                                                             Ивана V-3

 

Свет тинејџера

Уобичајен

Војна академија

У последње време постало је модерно гледати телевизијске серије. Избор је заиста велик. Свако може да пронађе неку занимљиву серију за себе. Највише волим да гледам оне серије у којима су приказане животне приче младих људи. У таквим серијама могу да се поистоветим са неким ликом, али и нешто научим. Једна од мојих омиљених серија је Војна академија. Војна академија се састоји из два дела. Серија прати живот кадета након што су примљени на Војну академију. Они се школују за војне пилоте. Њихов живот се мења из корена. У било које доба дана и ноћи буди их гласна сирена за узбуну која најављује почетак вежби. Серија осим што нас упознаје са школовањем за будуће војнике, осликава и њихове појединачне судбине. Сваки лик је прича за себе, и свако се на свој начин сналази у новој околини и обавезама које доноси Академија. Неки од кадета нису се најбоље снашли и нису успели да прођу школску годину. Неки су осим образовања  успели и да се заљубе и стекну трајна пријатељства. Мени се више свидео други део. У њему је још више осликан однос између главних ликова и блискост која је настала међу будућим пилотима који су заједно пролазили и кроз лепе и тешке моменте.

Улога Ивана Михаиловића ми је омиљена. Он глуми Клисуру. Клисурина породица је сиромашна. Клисура се школује и уједно помаже своју породицу. Породица му често одмаже на његовом путу, али он не одустаје. Циљ му је да успе у животу и тако помогне својим најмилијима. Његово понашање ме је научило колико је важно бити упоран да оствариш своје жеље.

Дарија и Јелена VII-3

Мала школа новинарства

Уобичајен

Извештај

izveštaj

Извештај је најчешћи облик новинарског изражавања којим се јавност упознаје са неким догађајем. Извештај треба да одговори на пет питања:
КО?
ШТА?
ГДЕ?
КАДА?
КАКО?
Питања која се постављају су иста као и за вест, али извештај се пише са више детаља него вест. Он треба да буде нов, актуелан, истинит, важан, занимљив и не сме бити сажет. Извештај се другачије назива проширена вест. Ако будемо наводили догађај уз лични коментар, онда то више није ни вест, ни извештај, већ је реч о чланку или репортажи. Обавезно морамо, када напишемо извештај, да наведемо своје име и презиме.

Извор:
1. Станојчић Живојин. Савремени српскохрватски језик и култура изражавања: уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Нови Сад: Завод за издавање уџбеника, 1989.

Стигла помоћ угроженима

У основној школи Браћа Новаков у Деспотову се наставља хуманитарна акција за угрожене од поплаве из Обреновца и других угрожених и поплављених насеља. Акција траје од  19. до 21. маја 2014. године. Ученици су добили списак на коме је наведено шта је угроженима најпотребније. Угроженима су најпотребнија  средстава за дезинфекцију просторија и личну хигијену. Имају хране и одела као и играчака за децу. Ученици су се организовали и са својим одељењским старешинама почели да прикупљају помоћ. Помоћ се доноси у просторије школске библиотеке, а одатле ће бити транспортована у угрожене крајеве. Многи од ученика уз помоћ  донели су исписане поруке охрабрења. Ове поруке су намењене свима, али највише њиховим вршњацима у угроженим подручјима. Мали хуманитарци  изјавили су да ће се потрудити да буду успешни и да људима угроженим поплавама бар мало олакшају муку. 

Милица Б. VI-3