Monthly Archives: мај 2017

Стваралачки кутак

Уобичајен

Уловљени дигиталном мрежом


     Постоје разни злочини, али један од најгорих је отмица малолетника. Баш то се догодило једном момку који није правилно користио Фејс.

     Једног дана дечаку из Новог Сада стигла је порука од једне девојке на Фејс. Он се с њом дописивао дуже време, и на крају су се договорили да се виде. Пошто дечакови родитељи нису били у Србији, он је био сам код  куће и није имао ко да га саветује или да му забрани, он је пристао. Нашли су се увече: он, она и његов друг. После неког времена рекао је другу да оде, па ће он доћи код њега  и испричати му како се провео.  Тај његов друг га је чекао, па кад је схватио да га нема дуго, помислио је да  неће  ни доћи и легао је да спава. За то време тог дечака и девојку зауставили су два отмичара,  преобучена у полицајце. Девојку су ставили напред у аутомобил, а дечака у гепек. Кад су га затворили, рекли су му да ће га убити ако каже било шта, или почне да лупа. Он каже да му је тада све било јасно. Одвезли су га на Петроварадинску тврђаву и ставили га у неку стару тамницу. Давали су му да једе, али је он био паметан и сву храну чувао за једну прилику – бегство. За то време његови родитељи су се обратили полицији јер су им отмичари претили да ће га убити ако не добију новац које су тражили. Дечак је после три дана нашао металну шипку испод душека на ком је спавао. Сачекао је да отмичари дођу и оду да би био сигуран да неће бити никога кад се он одлучи за бег. Кад су отишли, појео је сву храну и тако сакупио снагу. Помоћу шипке је развалио врата, а помоћу својих одличних физичких способности побегао је напоље.  Прескочио је један висок зид и ушао у прву кућу коју је видео. Ту је живела једна жена, све јој је испричао, а она је позвала полицију. Полиција је сачекала у заседи отмичаре да се појаве. Ухватили су једног,  а други је побегао. Стигли су га и ухватили после неких пет минута.

     Дечак је схватио да је девојка била мамац. Научио је да никад не треба прихватати непознате особе за пријатеље на друштвеним мрежама, а посебно се састајати са њима без контроле родитеља јер последице могу бити огромне.

 

Јован В. VI-3


Уловљени дигиталном мрежом

 

     Технологија је јако напредовале у двадесет и првом веку. Појавио се интернет, а убрзо и друштвене мреже. Људи су се мање посећивали, а више времена проводили за рачунаром. У данашњем време се све обавја једним кликом. Сада људи не морају да иду у банку, пошту и друге установе, све се то обавља једним кликом на рачунару. Напредна технологија утицала је и на децу, она се мање играју, а више су за рачунаром.                  Ако се не користи правилно, технологије могу бити и опасне. Мама ми је испричала причу како је једна девојчица проводила много времена на Фејсу. Њени родитељи хтели су да провере да ли поштује правила безбедног коришћења интернета. Отворили су налог и ставили фотографију лепог дечака, потом послали захтев за пријатељство девојчици. Девојчица га је без размишљања прихватила и почела да размењује поруке са њим. Убрзо они су се договорили да се виде по мраку у парку. Родитеље су се сакрили у парку и чекали своју кћерку. Смислили су начин да је уплаше, па када је дошла зграбили су је с леђа ставили повез на очи и повели ка аутомобилу. Када су јој скинули повез са очију девојчица је плакала, загрлила родитеље и рекла је да то неће више то да ради.

     Девојчица је била непослушна, али срећом све се добро завршило.

 Марко Ж. VI-3

 

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     У последње време доста се користи интернет. Многи људи који су волели да излазе променили су мишљење и остајали су унутра, за рачунаром. Није више као пре, сви пријатељи су излазили и дружили су се, а сада се чују само преко порука.

     Пошто  волим да користим интернет, пронашла сам једну врло поучну причу како да се то ради правилно. Ради се о Леонтини. Док је она седела за рачунаром, стигао јој је захтев за пријатељство. Отворила је да види ко га шаље, била је то њена другарица Софи. Одмах је прихватила. После неколико дана договориле су се да оду у парк. Леонтина се спремила и отишла, није се уопште јавила родитељима. Била је сатима у парку, али се нико није појављивао. Одлучила је да пође кући и позове Софи да види зашто ју је преварила. За све то време док  је била у парку неко је пратио. Искористио је Леонтину како бих постао познат. Фотографисао ју је и ставио на неку врло познату страницу како би је сви исмевали.

     Сада знам да интернет није безбедан и да нису сви профили истинити. Можда ми мислимо да је то зафрканција, али некоме може да промени живот.

 

Бранка К. VI-3

 

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Све мреже које постоје могу бити и добре и лоше, могу да науде, а и да помогну, важно је само како их користите. На пример када некоме кога не познајете преко интернета пошаљете податке о себи, то је лош пример, а добар је као нпр. када желиш некога да пронађеш, а мреже су извор информација и у томе могу да ти помогну.

      Једна девојчица Деа је уништила свој живот због њене непажње. Учинила је да се тог доживљаја сећа заувек. Реа и њена другарица Ника су се шетале и причале о свему. После неког времена отишле су у парк и наишле на групу другара који су  причали о Фејсбуку, причали су све најбоље о тој мрежи. Реа и Ника  су се толико заинтересовале да су дошле на идеје да потраже мало више о Фејсу.  Отишле су код Нике и почеле да истражују. Ники се јако допало и почела је да прави себи профил без допуштења родитеља. Ника је питала Реу да ли жели и она да направи профил, она није хтела без дозволе родитеља.  Када је Реа отишла кући, одмах је питала маму и добила дозволу.  Реа се брзо уклопила и за кратко време сакупила много пријатеља. Једно послеподне Реа се пријавила на свој профил и почела да се дописује са Ником, договориле су  се да мало прошетају. У том тренутку Реи стигне обавештење да јој је неко послао захтев за пријатељство, Реа га је прихватила и није обраћајући пажњу да ли зна ту особу. Одмах је истрчала напоље заборављајући да се одјави са профила. Онда је њена мама села за рачунар и почела да чита Реине поруке. У том тренутку та особа је почела да шаље поруке Реи питајући о њеним подацима. На све те поруке је одговарала њена мама. У једној поруци коју је слала та особа је писало да ли жели да се нађу сутра у парку око четири сата. Мами је то било сумњиво. Одмах је позвала полицију и објаснила шта се догађа, али да није сигурна да ли је Реа стварно у опасности. Сутра је објаснила Реи све и кренуле су у парк.  У парк је стигла и полиција и она се сакрила као и Реина мама. Реа је видела особу која је личила на деду од шездесет година, јако се уплашила и позвала маму. Полиција је изашла и ухапсила тог човека. Реа и мама су отишле кући очекивајући полицијски позив. Када је полиција позвала рекли су да је јако опасан и да је неколико пута био и затвору због тога што се десило Реи и да је тог дана ухватио још три девојчице у његову замку од којих је једна била и Ника. Полиција је Никиним родитељима само рекла да не могу да нађу Нику.

     Тако је Реа изгубила и пријатељицу и уништила свој живот. Пазите кога прихватате за пријатеља не само преко интернета него и у стварном животу. Све што је добро може бити и лоше, добро пазите.

 

Кристина Н.  VI-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Друштвене мреже су јако популарне нарочито међу тинејџерима. Нажалост нису сви упућени у то какве све опасности вребају са интернета. Свакодневно на телевизији можемо видети како су појединци били ,,уловљени“ у мрачну мрежу. Људи често отварају профиле под лажним именом са циљем да ступе у контакт са малолетним лицима. Представљајући се као њихови вршњаци, зли људи сазнају личне податке о својим жртвама и желе да се састану са њима, мамећи их у своју замку. Касније их киднапују и одводе у мрачне тунеле криминала из којих нема повратка. Деца тако постају жртве трговине белим робљем или људским органима. Многи од њих буду приморани на разне прљаве послове који могу донети брзу зараду криминалцима, а деци пропаст и врло често смрт.

     Саветовао бих свима да не прихватају за пријатеље људе које не познају, да не постављају своје личне податке и фотографије на интернет. Останите што дуже деца и дружите се са својим правим пријатељима.

 

Марко С.  VI-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Као мали родитељи су ми говорили да је интернет опасан, али је и занимљив.      …..Једног дана сам добио поруку од мог друга Стефана. Радовао сам се нашем чету. После неког времена стигла ми је порука да се нађемо у парку. Послушао сам га. Обукао сам се и кренуо у парк. Тамо је стојао неки човек. Сео сам на клупу и чекао сам га. Одједном тај човек је кренуо ка мени. Уплашио сам се и кренуо да трчим. Побегао сам. Стигао сам кући и убрзо је дошла полиција. Испричао сам шта се десило. Рекли су ми да профил са кога сам добио поруку је лажни и да га обришем.

     Родитељи су ми добро рекли да је интернет може бити опасан.  Од сада пазим шта радим и кога прихватам за пријатеља.

 

Денис Х.  V-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Сви моји другари много времена проводе уз дигиталну мрежу. Не разликујем се много од њих и на Фејсу проводим много времена.

     Добра страна Фејса је што упознајем много нових пријатеља. У почетку је моја породица истраживала шта нуди интернет и сви смо били одушевљени тим видом комуникације. Тако смо се приближили родбини коју нисмо видели дуго. Сви смо били умрежени као у пауковој мрежи. Много тога се може научити. Користи се много у обављању посла. Лоша страна коришћења интернета јер код деце изазива зависност. Деца се више не играју на улицама само седе за компјутером. Сва та срећа за моју породицу  није трајала дуго,  само неколико месеци. Да би смо касније схватили, да смо изгубили наше драгоцено време. Сви смо пријатељи на Фејсу. Честитамо рођендане једним другима, а у ствари када се видимо на улици и не познајемо се.  

     Разумем маму и тату што ме грде да трошим време, али ја крадом седнем и прикључим се дигиталном свету.

 

Марко Г. VII-4

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Био је час информатике. Наставница нам је рекла да можемо да играмо неке игрице, а да не улазимо на Фејс јер може да звони и не стигнемо да се одјавимо. Нисам је слушала и улоговала сам се на Фејс. Звонило је, а ја сам заборавила да се одјавим. Дошло је друго одељење. Један дечак ми је ушао на Фејс и свашта писао мојим родитељима и пријатељима. Обљављивао је неке ружне фотографије. Када сам се вратила кући,  родитељи су викали на мене. Нисам знала зашто вичу. Касније сам ушла на Фејс и видела о чему се ради. Моји родитељи су то пријавили.

     Схватила сам да Фејс може бити опасан. Од сад пазим на којем месту се пријављујем, плашим се да може бити још горе.

 

Данијела Ј. V-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Сви смо ми барем једном имали профил на некој од  друштвених мрежа. Ни не знамо шта нам се може десити ако неки хакери хоће да нам украду приватност. Нажалост, то ми није страно јер ми се се десило.

     Пре него што су изашли „паметни телефони“, телефон је само служио за позив и поруке. Данас телефон може служити за све, сличан је као компјутер.

     Био је то летњи распуст, било је јако вруће нисам могао напоље, легнем, упалим климу и узмем телефон, био је то један обичан дан за мене.  Из превелике досаде уђем на Фејсбук, читам новости, слике, и налетим на сајт за продају дресова, лопти. На први поглед безбедан. Стиснем прстом на сајт, кад оно тражи личне податке. На тренутак се премишљам, али на крају упишем све што треба, и поручим шта желим.  У себи мислим:  „Једва чекам да стигне“.  Наставио сам тако срећан да живим све док се нисам ујутру пробудио и видео поруку на Фејсбуку. Лажни профил, то сам схватио одмах. Писало је: „Ее“.  Напишем исто тако. Име профила је било „Блак Девил“ мало ми је било чудно, али наставио сам да се дописујем са њим. Поруком за поруком, открио је моје податке, сазнао је где живим,  шта радим, са киме живим буквално сваки корак. Рекао ми је,  то јест написао, овако: „Мораш покрасти своју породицу да би те престао прогањати“. Хтео сам да зовем полицију, у том тренутку стиже порука: „Будеш ли звао полицију ти си мртав“.  Нисам смео никоме да кажем, размишљао сам

и на крају ризиковао сам живот, позвао сам полицију. Сутра сам завршио у болници, бачена је бомба на моју кућу. Своју непромишљеност скупо сам платио.

     Надам се да нећете направити исту грешку као ја да идете на разноразне сајтове, странице поготово да дајете личне податке. Извуците из овога поуку, ово није игра,  то су опасни и болесни људи који могу да вам униште живот. Нисам рекао, да сам сам прошао без тежих повреда, само опекотине првог степена.

 

Срђан П. VIII-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Интернет је тема коју већина деце и стријих људи избегава из простог разлога јер је све чешћи ,,сајбер криминал“. Људи се плаше новог и непознатог или пак, упуштају се у нове авантуре без размишљања.

     У једном градићу где су се готово сви познавали живео је човек који се недавно доселио без знања мештана. Ретко смо га сви виђали јер практично није излазио из стана у коме је боравио. Мени је од првог погледа изгледао чудно и нисам могао седети скрштених руку јер био сам врло радознао. Данима сам трагао за његовим идентитетом и на крају пронашао нешто о њему захваљујући веома тешком трагању. Запрепастило ме је то што се бавио илегалним стварима преко интернета као што су трговина оружијем, дрогом и најгоре за крај, децом. Морао сам то да поделим са а неким, а човек коме сам максимално веровао је био мој другу. Убрзо је за то зачуо и градић у ком сам живео, али се строго водило рачуна да не дође до дотичне особе. Контактирали смо полицију која је преузела ствари у своје руке, али ништа није било готово јер није било доказа на ,,први поглед“. На нашу срећу постојали су ,,ловци“ на интернету који су прикупљали доказе сајбер криминала и најзад су открили да је то истина и откривено је чиме се бавила дотична особа и може се рећи да је био уловљен дигиталном мрежом.    …..Интернет ни најмање није шала и зато апелујем да сви корисници воде максимално рачуна при његовој употреби.

Огњен Ј.  VII-4

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Данас свако дете има профила на некој од друштвених мрежа (Инстаграм, Твитер, Фејс…) и постављају своје фотографије на њих и прихватају непознате људе као „пријатеље“, а нису ни свесни колико је то опасно. Када прихватамо некога за пријатеља, а не познајемо га лићно то може бити јако опасно јер никада не знамо ко се крије иза тог профила, и како може да нам науди.

     Девојчица коју сам познавала је прихватала разне људе које није познавала, а није била свесна колико ће јој то окренути живот на наопачке. Када је почела да се дописује са неком особом није ни слутила шта јој се може десити и шта се све ту крије. Једна особа јој је послала поруку да жели да се нађе са њом да се упознају и мало попричају. Она је испричала сестри шта је било, а сестра пошто је била старија, позвала је неколико пријатеља међу којима је био и  један  полицајац. Сестрин пријатељ је рекао да зна ко се крије иза тог профила и да треба одмах да га ухапси. Договорили су се да њена сестра напише у поруци да ће доћи и тако га намаме и ухвате. Тако је и било. Она се није појавила, а та особа која ју је чекала упала је у замку. Њој се није ниста десило, али је од тада водила рачуна кога прихвата за пријатеља и са ким се дописује.

     Не треба да прихватамо непознате људе за пријатеље јер нам могу озбиљно наудити, а последице могу бити страшне.

 

 Уна Т. VII-4

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Више од половине деце у свету користи друштвене мреже. Друштвене мреже могу бити веома опасне за малолетну децу. Многи родитељи не знају да им деца имају налоге на друштвеним мрежама, нису ни свесни колико је Фејсбук опасан.

     Девојчица која је имала само десет година, направила је налог на Фејсу без родитељског знања. Она је постављала фотографије са мора у јавност и поступила је веома ризично. Једног поподнева јој се јави неки шездесетогодишњи човек. Непознат човек почео је да шаље непримерене, неваспитане и безобразне поруке. Девојчици то није довољно, већ ступа у контакт с њим и договара се да се нађу у парку. Можете да претпоставите шта се десило са девојчицом, мала незрела особа.

     Препоручује се јако велики опрез, јер не можемо ни да слутимо какве све несреће могу да нас задесе.

Ивана В. VIII-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Много је било тема за домаћи задатак из српског које су ме увек мотивисале и инспирисале, али ова тема ми је искрено тежа од свих. „Уловљени дигиталном мрежом“ , ова реченица ме подсећа на једног мог друга који је пре, отприлике две или три године, направио глупост због које се каје, али иако се каје морао је бити кажњен. Нећу вам говорити име тог мог друга, јер то са моје стране не би било баш фер. Углавном, он је много био повучен и ретко са ким се дружио, можда баш због тога што је јако много времена проводио за компјутером и на друштвеним мрежама, не слутећи да може и да претера и да постане врло, врло безобразан.

     Био је леп и сунчан дан када сам се возао и мислио да одем код њега и да видим шта ради.Ушао сам у његову собу и нисам могао да верујем када сам видео шта је све написао и како је претио једном дечаку из друге школе. Говорио сам му да престане то да ради и да га одвикнем од тога али није вредело. Тих дана сам био потпуно погубљен јер нисам знао шта да радим, јер сам хтео да га одвратим од тога, али једноставно ме није слушао, па сам на крају решио да кажем његовим родитељима. Много сам се осећао бедно и кукавички због тога, али то је било једино решење, и знао сам да је тако најбоље и за мене, а поготово за њега.

     Ето, сада сте видели какав сам ја имао случај у вези са друштвеном мрежом, и надам се да сте схватили како треба да се понашате са било којом друштвеном мрежом и да не треба да много времена проводимо за компјутерима и телефонима већ да се играмо, крећемо и будемо стално у природи.

 

Драган Н. VII-4

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Једно јутро сам устао из кревета док су сви укућани спавали. Било ми је досадно па сам упалио рачунар. Сео сам и улоговао се на Фејсбук.  Приметио сам да један човек хоће да се дописујемо. Обећавао ми је све најлепше, па сам му поверовао. Тај човек је хтео да дођем на једно место без родитеља и онда ће ми нешто поклонити. Нисам сам отишао, већ сам обавестио родитеље, па сам са родитељима отишао тамо. Када смо тамо дошли, тај човек није био ту и схватио сам да сам био уловљен у дигиталну мрежу и да ми је то лажни пријатељ.

     Више се не дописујем ни са ким на било којој мрежи јер ме могу уловити лажни профили људи.

 

Синиша Ж. V-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Друштвене мреже су веома популарне у ово време. Сви их имају и користе их. Оне могу некад да буду занимљиве, а некад чак и опасне.

     Једном су хаковали мојој другарици профил на Фејсбуку. Она у почетку није знала да јој је профил хакован, све док јој другари нису рекли да им шаље ружне  поруке. Покушавала је да га обрише, али није успела. Пошто је схватила да јој нису оставили налог, пријавила је полицији. Док је трајала истрага, поново је покушала да га  обрише, али опет није могла. Полиција је завршила истрагу и пронашла је ко је хаковао. То је била група која је многима хаковала профиле на друштвеним мрежама. Та група је завршила у затвору јер је незаконито користила имејла, податке са рачунара. После неколико месеци је направила други налог пошто јој је био потребан. Када га је направила била је пажљивија да јој се то поново не деси.

     Будите пажљиви са друштвеним мрежама и немојте хаковати туђе странице јер је то против закона и можете гадно да завршите.

 

Ана-Јована К. VII-4

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Колико год друштвене мреже биле корисне за комуницирање са пријатељима и рођацима, толико могу бити опасне по децу и одрасле. Злоупотребом Фејсбука, Вибера, Скајпа и других друштвених мрежа, киднаповано, убијено или силовано много људи, а највише деце. Случаји педофилије преко друштвених мрежа су учестали. Један језив страшан догађај где човек од шездесет година покушава да намами девојчицу од једанаест година. Све почиње овако.

     Девојчици стиже порука на Фејсбук са позивом на састанак. Девојчица бурно реагује и одмах зове своју мајку. Мајка једанаестогодишње девојчице није могла да верује да постоје људи који маме малолетне девојчице да би их искористили. Мајка позива полицију и објасни им о чему се ради. На предлог полиције мама девојчице  наставља са дописивањем са заводником малолетница, и намами га да се нађу. Заказала  је место састанка са педофилом. Полицајци су се сакрили и чекају да се састану,  прерушена жена у девојчицу и педофил. У једном тренутку из аутомобила излази човек  и прилази девојчици. Полиција га обара на земљу, ставља му лисице на руке и лишава слободе.     …..Ово је један од начин насиља на друштвеним мрежама, а има их много. Мој утисак, као корисник друштвених мрежа,  је боље до петнаесте године бити изван свих друштвених мрежа јер владају опасности које могу оставити последице.


Милош П.  VIII-3


Уловљени дигиталном мрежом

 

     Интернет и технологија за кратко време су постали незамењиви део свакодневног живота. Младе генерације не би издржале ни дан без мобилног телефона, рачунара, Фејса….

     Ни моји дани нису драгачије пролазили и ја сам стално „висио“ на Фејсу и нисам знао шта да радим. Неки човек ми је послао захтев за пријатељство. Прихватио сам захтев. Он је почео да ми стално пише поруке. На неке од тих сам одговорио, а углавном нисам. Што је време пролазило он је све више слао поруке. Једном ми је написао: ,,Хоћеш да се видимо негде и да попричам са тобом. ,,Не“,одговорио сам му, „ми се не познајемо“. Он је на крају написао: ,,Платићеш за ово„.  Једне вечери враћао сам се сам из школе. Одједном ме је напао неки човек. Стрпао ме је у комби. Почео сам да се дерем и питао сам човека да ли је он онај са Фејса. Одговорио је потврдно на што је додао да ће да ми изваде органе и да их продају. Кад сам чуо ово,  из све снаге сам ударио у врата комбија и побегао сам. Стигао сам кући и рекао сам све што се догодило. Позвали смо полицију која је ухватила злочинца.

     Ову причу ми је испричао друг, а има још много прича које су почеле дописивањем са непознатима.  Немојте да прихватате захтеве за пријатељство, а никако немојте да се дописујете и да се састајете са неким кога не познајете јер би вас врло вероватно задесила иста судбина или можда нешто још горе.

 

Александар Т. VII-4


Уловљени дигиталном мрежом


     Мислим да су дигиталне мреже добре. Помоћу њих можемо да се чујемо са нашим рођацима у иностранству. Колико год је ова страна технологија добра, толико има и лошу страну. Помоћу Фејбук мреже највише педофили маме наивне девојчице. Они  стављају слику младог тинејџера од шеснаест година и шаљу захтеве за пријатељства.. Прво почиње образац колико девојчица има година, па остала распитивања о малолетној особи. Малолетна особа затим ступи у контакт са педофилом. Он почне да прати малолетну особу, затим је отима и са њом ради свашта. Може да је прода и да за њу заради велики новац.

     Други начин да се намами малолетна особа је игрица на Фејсу  која се зове ,,Пронађи плавог кита“ . На ову игрицу се највише одазивају младићи и девојке. Игрица постаје све опаснија и опаснија, доводе до их до изазова да себи одузму живот. Ове који постављају овакве захтеве је тешко ухватити јер не одају једни друге. Иако неке открију, они имају још својих сарадника. Полиција је за сада избрисала игрицу, али неко  увек може поново да је врати у систем.

     Моје мишљење је да не треба много времена проводити на интернету и веровати сваком. Треба бити опрезан и размишљати о томе кога примамо за пријатеље и са ким се дописујемо.

 

Даница Ж. VIII-3

 

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Дигитална мрежа ја нешто као Фезбуку, тако ми је сестра објаснила. Она ми је направила профил на Фезбуку и показала ми је све што треба да знам: како се пишу поруке, читају, како некога да додам за пријатеља. Она ми је рекла да морам да пазим кога додајем за пријатеља јер постоје они људи који желе да ми науде преко друштвених мрежа. Моја сестра брине о безбедности брата и мене. Никада није крила ништа од нас на Фејсу, тако да нас двојица ништа не кријемо од ње. Она има приступ нашим профилима, а и мама и тата могу да виде наше профиле. Сваки лош наш корак покушава да исправи са пријатељима са њеног факултета који се јако добро разумеју у дигиталну мрежу.

     Једно ми је Јелица, моја сестра, рекла да још  неко покушао уђе на мој профил и да јој је друг помогао да открије које то био. Све се добро завршило. Јелица каже да се ти људи зову хакери и они краду податке са наших профила и користе их у лоше сврхе.

Сава В. V-3

 

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Сви користе данашњу технологију.

     Једном сам седела за рачунаром и ушла на мој Фејсбук налог. Видела сам један захтев за пријатељство. Прихватила сам га без размишљања. Онда ми је изненада стигла прва порука од те особе. Писало је: „Ћао! Хајде да се нађемо дај ми адресу“. Рекла сам да не причам са не познатим људима. Он ми је запретио ако се не нађемо да ће ми хаковати профил на Фејсу. Одмах сам га блокирала и обрисала га из листе пријатеља.  

     Научила сам важну лекцију, а то је: да не прихварам непознате људе на Фејсбуку. Зато што се може десити  чак и нешто горе од овога.

 

Марија- Магдалена С. V-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Седео сам за радним столом и на рачунару читао занимљивости о спорту. Тата је дошао са посла и ставио новине на сто. Потом је сео да пије кафу, а мени рекао да прочитам један новински текст. Прочитао сам текст у коме је писало да се неки непознати људи лажно представљају и дописују са децом тврдећи да су вршњаци. Потом би се распитивали о њиховим породицама. Када би проучили њихове навике, у тренуцима њиховог одсуства обијали би им станове или куће и односили кућне апарате, новац и остало што би могли понети. Када би деца схватила да су преварена, уцењивали би их да ће њиховим родитељима рећи да су им они продали те ствари и тражили новац да то не објаве. Тако су додатно отежавали ситуацију прњвареној деци. Умирио сам тату речима да тако нешто се не дешава код нас у месту јер сви моји вршњаци се одговорно понашају на интернету и није могуће да се дописују са непознатима. Тако да се нико не може лажно представљати као мој вршњак јер на непознате налоге не не одговарам.

Ненад П. VII-4

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Десило ми се то једног лепог дана, упалио сам рачунар и видео нешто веома чудно на свом имејлу.

     Тог дана је неко покушао да хакује мој имејл да би ми обрисао све моје приватне и личне податке. Тај човек, називају га  хакер, на сву срећу није могао да украде важне информације о мени јер сам увео Веб заштиту и то ме је спасило великих последица. Том „хакеру“ написао сам да то више не покушава јер ћу га насупрот пријавити.

     Ово је било врло занимљиво искуство јер сам научио да не треба да стављам своје личне податке на интернет, боље би било да то запамтим или да напишем на папирић, па нико не би могао да понови моју грешку.

 

Лука Л. V-3

 

Уловљени дигиталном мрежом

 

     Дигиталне мреже су уствари друштвене мреже које у данашње време младе генерације све више и више користе. Оне могу да буду корисне, али истовремено имају и пуно мана. Иако су друштвене мреже старосно ограничене, многи то ипак не поштују. Приликом њиховог коришћења морамо бити врло опрезни и знати да сваку информацију и све што објавимо на њима није приватно и да може доћи до злоупотребе тог материјала. Неке од злоупотреба могу бити везане за злоупотребу приватности (личних података, имена, презимена…) као и дигитално насиље. Најчешћи облици дигиталног насиља су: постављање узнемирујућих, увредљивих или претећих порука, узнемиравање телефонским позивима као и лажно представљање, недозвољено саопштавање туђих приватних информација и многи други.
      Један од најчешћих облика дигиталног насиља јесте задирање у приватност и злоупотреба личних података. Овај начин дигиталног насиља најчешће се користи да би се од деце извукли приватни подаци, најчешће о имену, презимену, полу, узрасту као и о родитељима, ко су, чиме се баве и слично. Ако дође до откривања тих података, може доћи до разних облика злоупотребе као и искоришћавања. Наше приватне информације и подаци могу бити откривени и преко разних сајтова који при регистровању или попуњавању анкете захтевају укуцавање личних података. Злоупотреба личних података је само један од облика дигиталног насиља. Један од облика је и гледање насилних садржаја и садржаја који подстичу мржњу. Данас је то веома заступљено јер младе генерације све више гледају садржаје у којима је приказано насиље у филмовима, игрицама итд. Специфичност дигиталног насиља јесте стална доступност жртве. Особе које користе интернет могу бити изложене насиљу у било које време и место. Најчешће по понашању деце можемо да приметимо да је изложено дигиталном насиљу. Наиме, те особе изгледају врло уплашено (не осећају се сигурно ни у властитом дому), не користе интернет (нпр. особа ,, угаси “ свој профил, али неко други направи профил на име те особе, без њеног знања). Свако дете може бити укључено (својом или туђом вољом) практично веома велики број особа. Информације се шире великом брзином, па се број особа које су укључене у ову врсту насиља – директно (,,лајковањем“ коментара или информација и сл.) или индиректно(посматрањем) за врло кратко време повећати.
      Да би спречили дигитално насиље или злоупотребу личних података и да многа деца буду ,,уловљена“ дигиталном мрежом, морамо бити врло опрезни и савесни при коришћењу друштвених мрежа. По мом мишљењу иако су истовремено и корисне и имају пуно мана, мислим да деца старости испод дванаест година не би требала да их користе. Уколико их и користе требало би све информације и све промене да говоре својим родитељима како би могли да спрече да њихова деца буду изложена дигиталном насиљу. Ако и дође до тога, требало би се обратити полицији и другим установама.

Наталија П. VII-4

 

Могао сам бити ја

Уобичајен

Пољопривредник

Разговарала сам са својим оцем око пољопривреде. Интервјуисала сам га желећи да сазнам по чему се тај посао разликује од других и како то све функционише.

– Сада сам осмакиња, није лако одлучити коју школу желимо да упишемо. Како сте се Ви определили за пољопривредну школу?

 – Рођен сам на селу, школовао сам се на селу. Помагао сам родитељима док сам ишао у основну школу. Волео сам да возим трактор и да уживам у лепоти свога села. На основу тог искуства сам се определио за пољопривредну школу. Моја одлука није била лака, али сам волео да помажем на њиви, тако и у башти и пластенику и на неки начин сам се повезао са биљкама и уживао сам у лепоти природе која ме окружује и која ми је дала чврсту вољу да се одлучим баш за ту школу и да се максимално потрудим да достигнем свој циљ и остварим жељу коју сам још као мали дечак замислио.

 – Средња школа је тежа од основне, како сте Ви поднели одвојеност од породице током радних дана?

 – Као мали сам често одлазио у посете родбини преко распуста, са школом одлазио на летовања, разне екскурзије и често сам био одсутан и  више дана од породице и од тада сам постао самосталан, па ми одвојеност од породице током школских дана није толико тешко падао.

– Ни у једну школу упис није лак. Како је то изгледало када сте се ви уписивали у средњу школу?

– Када сам се ја уписивао школа је била лакша као и пријемни испит који није захтевао толико знање као данас. Од ученика се захтевало много мање знања и сматрам да је због тога данас ученицима тешко да упишу школу коју желе и достигну довољан број бодова за жељену школу.

 – Који је највиши чин у пољопривреди и како се стиче?

– Највиши чин у пољопривреди је дипломирани инжењер пољопривреде, а стиче се завршавањем средње стручне школе и факултетског образовања. Није лако, али уз мало труда и напора све се може постићи и свака жеља остварити.

 – Верујем да није лако цео дан бити на сунцу, ветру или киши, како изгледа један Ваш  дан?

 – Ујутру, када рано устанемо,  урадимо кућне послове око заливања пластеника, баште и храњења стоке. Трудимо се што пре да урадимо тешке послове док сунце не почне,  да што се каже удара у главу. Касније одлазимо на њиву где радимо остале послове као што су:  прскање, заливање, копање, расађивање као и сејање, тако и остале послове који су изузетно важни за пољопривреду. Један мој дан изгледа прилично напорно и захтева снагу за цео дан.

 – Шта вам је најтеже док радите?

 – Док радимо најтеже нам падају високе екстремне температуре, које сметају како нама тако и биљци којој је поред топлоте потребна и вода да би се одржала у животу.

– Да имате прилику да бирате поново, чиме би сте се бавили и шта би препоручили деци која имају жељу да пољопривреда буде њихов избор?

– Пошто сам задовољан овим послом, вероватно бих поново изабрао ово занимање и ако у пољопривреди ништа није сигурно, има много успона и падова и других проблема око набавке репро-материјала и у последње време продаја робе која се мора пажљиво спаковати и припремити за продају. Деци чији родитељи имају мала пољопривредна газдинства, а воле пољопривреду и тај позив, препоручио бих им да се школују за пољопривредника и да се пронађу у производњи органске хране.

 – Како прикупљате снагу, имате ли довољно времена и за то поред свих послова које обављате током дана?

– Када сезона послова почетком марта крене, времена је тешко пронаћи јер смо ми газдинство које обрађује преко сто јутара земље, а у својој структури производње нам је заступљено повртарство, ратарство, воћарство и сточарство које изискује свакодневне обавезе, те дан проведемо у послу и до шеснаест сати. Снагу проналазимо на крају године када сведемо све резултате производње и у својој породици.

– На крају, имате ли неку поруку за моје другаре и мене?

– Посао као сваки посао је напоран и тежак, а млади који имају воље за животом и радом не би требало ничега да се плаше. Волео бих да ваша генерација израсте у озбиљне и добре људе, да заснују своје породице и да се нађу у послу који воле и који ће им донети сигурност и здравље у животу.

 

Јелена Р.   VIII-3

Књига, мој друг

Уобичајен
Љубивоје Ршумовић,  Вести из несвести
Драги млађи читаоци, претпостављам да више волите песмице. Ако сам у праву, ова књига је прави избор за вас. Изненадиће вас што многе песме већ познајете, али у књизи је још много лепих и занимљивих песмица. Чим прву прочитате, прочитаће те целу књигу. Пре него што узмете књигу из наше школске библиотеке, на сајту   Мале библиотеке можете да завирите у њу.
 
Милован Витезовић, Чарапе краља Петра
Драги читаоци, надам се да волите да читате књиге. Чак ако то и није случај, књига о личности и делу краља Петра је веома занимљива, толико да ће вас натерати да је прочитате. Осим уживања у штиву, научићете много  и о нашој историји.  Довољно је да кажем да је писац књиге чувени Милован Витезовић онај по чијим су књигама снимљени неки од убеђена сам ваших омиљених филмова (Лајање на звезде, Шешир професора Косте Вујића). Колико је ова књига инспиративна погледајте на креативном задатку сада већ бивших ученика наше школе.
Даница Д.   VI-3

Око нас

Уобичајен
Око нас
Као и сваке године и ове смо пригодним програмом обележили школску славу – Светог Саву. Том приликом  у Деспотову се одржала дивна приредба. На почетак директор је одржао говор и свима честитао славу. Затим, био је ред на мале другаре који су певали,играли и забављали се. Ученици свих разреда су певали химну, а потом је следила рецитација малог стидљивог ученика. Ниједна прослава не може да прође без глуме, па ни ова,  овај пут за глуму су били задужени ученици седмог и петог разреда. После приредбе, ходник је био пун посластица за вредне ђаке.
 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Стваралаштво ученика ове године је одржано у сеоском Дому културе, а са заједничком темом за све: Први светски рат. Ово је била веома занимљива и поучна приредба. Осим основних историјских чињеница о Првом светском рату у Србији и свету, сазнали смо о књижевницима из овог периода, болестима, бојним отровима, наоружању и још много тога.
 
Дан школе у Деспотову обележен је приредбом 9. маја 2017. године. Било је весело и забавно као и увек. Међутим, од свега приказаног посебни аплауз добили су млађи другари који су нас одушевили својим плесним умећем,  док  су ученици седмог разреда заблистали  драматизацијом  епске песме Ропство Јанковић Стојана.
  
Андреја Н.   VI-3

Оставили су траг

Уобичајен
Десанка Максимовић

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић  је најпознатија српска песникиња. Она је била најстарије дете учитеља Михаила и мајке Драгиње. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију.  Студирала је у Београду на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности. Док је радила као професорка књижевности, једна од њених ученица била је и Мира Алечковић.  Средином 1933. године удаје се за Сергеја Сластикова,са којим није имала деце. Своје прве песме објавила је 1920. године. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину. Теме њених песама су најпре љубавне, потом дескриптивне, родољубиве. Добитник је бројних награда за своје књижевно дело.  У својој 95 години преминула је у Београду.
 
Извор:
2. Трезор: између неба и земље. Београд: РТС ( Јутјуб, https://www.youtube.com/watch?v=lHKV0GCYk_8, преузето 22.5.2017).
3. Тражим помиловање: говори Десанка Максимовић (Јутјуб, чемерски, https://www.youtube.com/watch?v=gw752ikAxPs, преузето 22.5.2017).
Тамара Р. VI-3
 

Развијај вијуге

Уобичајен

Кју-ар кодови

За овај број часописа припремили смо вам модеран и занимљив задатак. Зашто модеран? Из простог разлога да бисте успели да проверите да ли сте тачно одговорили на постављено питање, потребно је да на ваш мобилни телефон имате инсталирану неку од апликација која чита кју-ар кодове. Није тешко, а занимљиво је. Наравно, као и увек очекујемо и нове задатке од вас.

  1. Који српски књижевник је освојио Нобелову награду за књижевност?
  2. Која се стилска фигура крије у стиху:  Сунце пева?
  3. Ко је написао Избирачицу?
  4. Ко је  извршио реформу српске ћирилице?
  5. Којим језиком је написан Душанов законик?

 

 

 

Теодора Р.   VIII-3

Како да…

Уобичајен

Како да…

Како да је нова категорија у нашој новинарској секцији. Она је прилично широка и тиче се свих домена који су повезани са животом у школи и ученицима. На почетку одлучили смо да пажњу посветимо писању домаћег задатка, тј, рефератима.

Писање реферата постао је обавезан задатак у основној школи. За проширивање садржаја обично се користи додатна литература или интернет. Често немамо свест како исправно да користимо изворе који су нам потребни за писање реферата. О ауторским правима ни не размишљамо. Проблем настаје кад нас неко од наставника опомене да смо све преузели (преписали), а нисмо навели изворе, а још смо повредили ауторска права. Збуњености никад краја.  Није нам баш јасно како да урадимо реферат, а да испоштујемо сва правила. Зато смо одлучили да вас упознамо из броја у број часописа са неким од основних термина чије значење треба да знамо да бисмо испунили сва правила која се од нас очекују при писању реферата.

Цитат

Плагијат

Ауторска права

Библиографија

Врсте навођења литературе

Фуснота

Типови лиценци…

Цитат

Сигурно ти је познато да навођење туђих речи у неком тексту називаш цитат.   За цитат у Речнику књижевних термина пише (lat. Citatus- позван за сведока) навод, навођење нечијих речи, дословно или само по смислу, из књижевног или научног текста. Наводи се као потврда или илустрација сопствених речи. Правило је да се цитиран текст обавезно обележи наводницима или  напише  косо ( италик) у тексту.  Исто тако је важно да се обавезно наведе податак о делу из кога је цитат узет.

Извори

  1. Речник књижевних термина, Бањалука: Романов,
  2. http://sr.wikipedia.org/( преузето 25.2.2012).