Monthly Archives: мај 2018

Око нас

Уобичајен

Прослава Светог Саве

Свети Сава је празник који се прославља 27. јануара. Ове године, као и сваке друге прославили смо га уз свечани програм. Ученици нижих разреда су отпевали химну Светог Саве, а виших су припремили драмски комад. После приредбе се делило послужење ученицима и родитељима који су дошли да подрже своју децу.

 

Презентација секција

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Тема овогодишње промоције секција била је: Живот на селу.  Ученици су направила разне презентације и тако представили рад у својој секцији, а поштујући тему. Било је речи о различитим сегментима живота на селу. Певало се и рецитовало на српском и енглеском језику. Служиле су се палачинке. Заједно са нашим палачинкама служиле су се и америчке и руске.

 

Прослава дана школе

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Током година у нашој школи се одржало много приредби на којима су деца показала своје многобројне таленте. Дан школе, ове године обележили смо приредбом  7. маја. Било је као увек весело и разнолико. Сви су успели да покажу шта знају. Забавиште је изненадило публику својим певањем и бомбонама које су бацили у ваздух као мали поклон. Ученицима који су остварили успех на неком такмичењу директор је поделио дипломе.

 

Ана Марија Ђ. и Ружица Р. VI-4

Настава другим очима

Уобичајен

Историјска секција

 

Свако има нешто у чему се проналази. Волим много тога и школа ми није мрска, али некако омиљен предмет ми је историја.

Моја радозналост и жеља да историјске чињенице савладам више него што ми уџбеник дозвољава појавила се још у трећем разреду основне школе, када сам из природе и друштва учио о Првом светском рату. Један од безброј других разлога зашто волим историју јер ми она открива како је свет пре изгледао, што мене много занима. Првенствено волим да учим о прошлости Србије. Интересује ме како су људи пре живели,  са ким су ратовали и слично. Наравно, да ме занимају и владари. Посебно ме је опчинио један од њих, по мени јако значајан за будћност Србије, цар Стефан Урош – Душан Силни. Он је успео да Србију унапреди на свим нивоима када је 1346. Године крунисан за цара.

Када порастем волео бих да будем политичар, а за такав посао познавање историје је неопходно. Наравно, и када би ми се жеља променила, и даље бих вредно учио историју.

 

 

Атанасије Т.  VI-3

Свет тинејџера

Уобичајен

Матурско фотографисање

Као и свака генерацији пре нас, и нас је ухватило „матурско лудило“. Оно се испољава у више етапа, а подстичу га догађаји попут: фотографисања за матурски албум, матурска екскурзија, матурско вече…. Искрено, требало би списку додати и завршни испит, али ко о њему још мисли.

Када је овај текст настао, пажњу ми је окупирало матурско фотографисање. Припрема за њега трајала је месецима јер све треба да буде савршено, ништа не сме да се препусти случају. Смислила сам толико изненађујућих ситуација, које би се могле десити, и решење за сваку. Пошто је фотографисање било заказано за 11.00 часова, морала сам да устанем у 5.00 часова да бих стигла да одем код фризерке и на шминку. Моје другарице су исто тако рано устале да би све стигле, а дечацима је било мало лашке јер нису морали да иду код фризера и на шминкање, али су свакако и они били јако узбуђени. И кад је стигао тај тренутак, кад сам стала испред камере, успаничила сам се и нисам знала како да се наместим. Тек после неколимо минута сам се опустила и лепо се наместила, али ми се ниједна слика није допала. После безброј фотографија и невиђеног стрпљења фотографа, одлучила сам се за две, по мени најмање лоше.  Многи из одељења су се љутили што сам се толико дуго фотографисала, али су на крају видели да није баш лако изабрати ону праву,  јер ипак та фотографија треба да се раздели целој фамилији,  морам да се прикажем у најбољем издању.

И сад, када је то чувено фотографисање иза нас,  схватам да сам себи стварала непотребан притисак, није болело, али је могло бити и безболније, паника је само погоршала ситуацију, стављање килограма шминке на своје лице није решење јер лепе смо и без ње, и на крају то је само мала матура, читав живот је пред нама.

 

Ана Јована К. и  Уна Т. VIII-4

Оставили су траг

Уобичајен

Јован Јовановић Змај

 

Јован Јовановић Змај је рођен 6. децембра 1833. године у Новом Саду у угледној породици. Његов отац се звао Павле, а мајка Марија. У породичном дому Јовановића окупљали су се најзначајнији имена новосадске културне сцене.  Прве године живота је провео у данас чувеној новосадској улици званој Златна греда.

Основну школу  Змај је завршио у Новом Саду, гимназију је похађао у  Новом Саду, Халашу и Пожуну. Већ у гимназији је спевао песму Пролећно јутро. Студирао је право у Пешти, Прагу и Бечу, али његово животно опредељење је била медицина. Кад је завршио медицину, вратио се у Нови Сад и започео лекарску праксу.

Песници романтизма, Бранко Радичевић и Ђура јакшић, су били његови песнички узори, а највеће надахнуће била је његова супруга, Ружица којој је посветио и збирку љубљвне поезије, Ђулићи. У Панчеву се десила породична трагедија, смрт деце и супруге Руже. Из ове несреће су се изродили елегични стихови збирке Ђулићи увеоци. Змајева збирка песама Смиље је највећи његов драгуљ који је поклонио српској књижевности за децу. Родољубиве и богољубиве песме уче православну чељад да расту у вери, љубави и родољубљу у честите Србе.

Змај је познат и као дечији писац и  уредник и дечијег лист Невен. Његове сатиричне песме нису толико познате, али ништа мање нису вредне од осталог стваралаштва.

Јован Јовановић Змај је поштован, хваљен и слављен од својих сународника. Стварао је до последњег даха. Преминуо је 14. јуна 1904. године жаљен и оплакиван од свога народа.

 

Извор:

  1. Википедија (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98 преузето 5.5.2018).

Лукијан Л. VI-3

Могао сам бити ја

Уобичајен

Православни свештеник

 

Веронаука је један од наставних предмета у школи, не чуди онда све веће интересовање за његову тематику и занимање свештеника. Искористио сам ту прилику и поставио неколико питања о школовању нашем сеоском свештенику. Позив свештеника такође, занима и мене.

–  У чему се огледа позив свештеника?

Позив свештеника је специфичан позив. То је света дужност за коју се припрема кандидат за свештеничку службу, како би из љубави према Богу и роду своме служио својој Светој Саборној и Апостолској Цркви.

– Са колико година сте кренули да идете у Цркву и са ким?

 У Цркву сам кренуо у свом раном детињству. Сећам се пре поласка у први разред           основне школе у Свети Храм у Бачкој Паланци на Бденије повела ме је моја комшиница, блажене успомене на покојну Надицу Шијаков. На том Светом Богослужењу приликом кађења на Господи возвах Угледао ме је свештеник Радослав и позвао у Олтар, где сам остао до данас.

– Пошто претпостављам да сте од тада кренули редовно да иде у Цркву, зашто сте то чинили?

Да тачно је да сам од тада кренуо редовно да присуствујем на свим Богослужењима, јер интересантно је то да сам своје родитеље замолио да ме увек подсете или пробуде на време за молитву, долазио о сам у Цркву из љубави.

 

– Када се у вама јавило прво размишљање ка свештеничком позиву?

Па одмах, од малена. Нисам имао алтернативу. Сећам се да сам рекао својим родитељима да у колико не положим пријемни испит за Богословију да ћу сачекати читаву годину да поново покушам.

– Да ли сте имали одмах од почетка подршку својих родитеља?

Не,  нажалост нисам имао. Била су таква несрећна времена.

– Да ли се у вашој фамилији неко до сада бавио свештеничким позивом?

Не, није нико, али се искрено надам да ће неко од мојих синова наставити тим путем.

– Да ли је тешко бити свештеник и зашто?

Да, тешко је, али и у исто време је и благословено,  јер нема ништа битније, па чак ни царска служба није важнија од свештеничке. Због тога када бих се поново родио не бих ништа променио, него бих увек био слуга – свештеник Цркве Христове.

 

Атанасије Т.  VI-3

Интернет свет

Уобичајен

Плакат из рерне

 

Плакат из рерне омогућава прављење плаката са постављеним читљивим  кјуар-кодом. За коришћење алата није потребна регистација. Веб-адреса алата је: http://www.posteroven.com/  

Процес прављења плаката састоји се од пет корака, а направљени плакати могу да се преузму на рачунар у ПДФ и ПНГ формату.

Кликом на линк, појавиће вам се почетна страница и тада само треба да започетне креирање постера – притисните на Get Started.

 

Први корак је бирање жељеног изгледа плаката, односно бира се тема из базе шаблона.

Када се кликне на тастер избор теме отвара се простор у коме се једноставним обележавањем врши избор жељене теме/шаблона.

Други корак подразумева додатно уређење изабраног шаблона додавањем нових елемената из базе у оквиру алата. При чему се додатни елементи приказују један испод другог на овој страници.

Овим додатним елементима  можемо мењати редослед приказивања, можемо их и брисати, ако нам се ефекат који се добија не допада. У оквиру овог корака можемо  додати на постер и  фотографија у ПНГ формату, али  и подешавати боју  текста за сваки део  на плакату.

 

У трећем кораку се на плакат исписује текст, при чему алат прима ћирилицу.

У четвртом кораку се на плакат постављају интернет идентитети, односно адресе са страницама на друштвеним мрежама и веб-адресама, при чему алат аутоматски прави читљив кјуар-код који је директно повезан са страницама.

У петом кораку направљени плакати се могу преузети на рачунар ПДФ и ПНГ формату.

 

Примери постера који су нам послужили као реклама романа „Орлови рано лете“.

 

Аутор Ана Јована

аутор Ана Јована

аутор Анкица

аутор Кристина

аутор Лука

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Уна T. и Ана Јована К.  VIII-4

Развијај вијуге

Уобичајен

Игра меморије

 

Овај пут смо припрмили за вас игру меморије. Потребно је да спојите пар: име писца и његову фотографију. Надамо се да ће вам бити занимљиво, а сигурни смо да ће бити и корисно.

Кликни на: игра меморије.

Ваши уредници

Како да…

Уобичајен

Фуснота

Фусноту често можемо да видимо док читамо књиге, знамо како изгледа, али нисмо знали како се зове. Она је реч немачког порекла, и њоме се означава нека нека белешка, напомена у тексту. Фуснота додатно објашњава или нас  упућује на неки додатни извор. Она се у тексту обично означава бројевима, а онда у дну стране напишу се исти бројеви, а поред њих објашњење за фусноту. Уместо бројева могу се користити и неки други знаци (звездице или слично).

При писању неког рада обавезна је употреба фусноте. Њоме ћемо објаснити неке појмове или упутити читаоце на неке друге изворе којима смо се служили при писању.

 

Извор:

Википедија слободна енциклопедија. (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%82%D0%B0, преузето 5.5.2018).

†Фуснота, Википедија

Ана Јована К.  и Уна Т.  VIII-4

 

Књига, мој друг

Уобичајен

Снежана Гњидић, Како сам постао Саша

Људи закључују разне предрасуде о људима, најчешће везане за њихов изглед: да ли су мршави или дебели и слично. Ово је прича о Саши, дечаку кога су сви задиркивали због његове дебљине и звали га Буцко. Саши је сметало то што га чак ни његова три добра пријатеља не зову правим именом. Највише му је сметало то што га Ана, витка балерина није ни примећивала. Нису имали добар однос. Касније се Ани десило нешто што јој је помогло да схвати да особа не мора бити лепа споља да би била добра изнутра.

Ову причу препоручујем свима  да је прочитају јер нас може научити да не треба да будемо површни при процени других људи.  

 

Мирослав Антић, Тако замишљам небо

 

Збирка Тако замишљам небо је још једна збирка песама  Мирослава Антића. Збирка садржи неколико делова, неки од од њих су: Речи, Сан, Горкa песма. Песме говоре о родитељству, одрастању и о тузи.  Као и све, и ове Антићеве песме крију много поука и за родитеље и за децу. Родитељи уз ову књигу могу да открију, оно што многи заборављају, како је бити дете, а деца да негују у себи безбрижно и радосно дете.

Ана Марија Ђ.  и Ружица Р.  VI-3 

Стваралачки кутак

Уобичајен

Покајала сам се због свог поступка

 

         Био је обичан дан у школи, све до великог одмора. Тада сам постала сведок  свађе између два дечака: Милана и Драгана. Разлог свађе је било навијање за омиљени фудбалски клуб, као и обично ситница која ако се не пази, може прерасти у озбиљан проблем.

        До мало пре најбољи другари, сада су се препирали који је клуб бољи:  Партизан или Звезда. Један од дечака је говорио да је бољи Партизан, а други Звезда.  Милану је било доста убеђивања ко је у праву и скочио је  на Драгана и почео да га удара да би доказао да је његов клуб успешнији. Нисам хтела да их раздвајам, бојала сам се да ће ме случајно ударити. Дошао је наставник и затекао их како вређају један другог и ударају се.  Наставник им је рекао да није лепо да се свађају јер су другови, а поготово не да се свађају због фудбалског клуба.

      Престали су са свађом на наставников захтев. Извинили су се један другом и као да су тек тада постали свесни у ком правцу их је свађа понела.  Схватили су да је другарство које имају много јаче од тога ко за који клуб навија.

Марија-Магдалена С. VI-3

 

Лако је осудити, а тешко разумети човека

 

Често се у свакодневном животу и свакодневним ситуацијама сусрећемо са људима различите националности, боје коже, различитог материјалног стања и многих других разлика које човек не сагледа како треба па често осуђује човека на основу његовог физичког изгледа, а не сачека и не упозна га да би схватио какав је он уствари човек.
        Током школовања, нас ученика, још увек основаца, често долази до физичког контакта и разних туча и расправа када на пример један ученик има различиту боју коже, односно припада националној мањини. Неки ученици њих избацују из свог друштва и не желе било какав контакт са њима. Често их осуђују због тога, збивају разне шале и не показују нимало поштовања. По мом мишљењу то не би требало да раде јер тиме само показују пре свега какви су људи. Сви ученици у једном одељењу колико год да их има треба да представљају једну заједницу, једну породицу која у било каквим ситуацијама треба да се држи заједно, да се воле, поштују и помажу једни другима. Чак иако у одељењу постоје ученици који се разликују од осталих треба да их прихватимо јер су и они деца која са свим тим разликама морају да се изборе и наставе да живе. Увек треба прво да упознамо некога јер не можемо на основу његових патика, ципела и друге гардеробе и уопште његовог спољашњег изгледа, да закључимо да ли је он добар човек или не. Морамо са неким да се упознамо, дружимо и тек тада проценимо његову личност и његов карактер. Да се не би створила разлика између ученика, пре су се у школама носиле униформе које су сви ученици морали да носе и које су биле исте.
     Сви ми људи и деца смо различити, различитог материјалног стања, изгледа, различитих животних схватања, али не треба међусобно да се осуђујемо и вређамо због тога. Међутим, у неким школама остали ученици управо осуђују друге због тих разлика и било је примера када су нека деца чак извршила и самоубиство јер их вршњаци нису прихватали. Због тога и због многих других ситуација треба да покажемо да се међусобно поштујемо и ценимо и да никога не осуђујемо.

Наталија П. VIII-4

 

Покајала сам се због свог поступка

 

       Грешке су саставни део наших живота и одрастања. Постоје грешке које начинимо после дуготрајног премишљања и оне које донесемо импулсивно у тренутку слабости,  не размишљајући шта је правилно у том тренутку.

       Код грешења увек постоји оно чувено питање: Шта би било кад би било? То нас и највише мучи. Да смо у том тренутку поступили другачије,  можда би и исход догађаја био другачији. Погрешне поступке углавном прати кајање, које је саставни део лошег избора.  Међутим,  због одлуке коју донесемо не треба да се кајемо, то ће само учинити да се осећамо лоше, а неће променити последице ситуације. А пропуштене прилике? Због њих стварно нема смисла кајати се, иако то много људи ради. По мом мишљењу кајање је безвезно и непотребно и због тога у мом животу нема поступка због ког сам се покајала.

        Како наш народ каже: Не вреди плакати над просутим млеком. У свему лошем има барем мало доброг, па тако и своју пажњу и мисли треба да усмеримо на позитивне ствари.

Јованица П. VIII-4

Лако је осудити, а тешко разумети човека

 

        Сви процењујемо и осуђујемо људа по њиховом изгледу или по националности и врло често се дашава да погрешимо у процени нечије лишности.

         Кад видимо неког на улици да краде или се опија, одмах помислимо да је та особа лоша, груба или чак неспособна да пронађе посао. Осуђујемо га што не жели да пронађе посао и среди свој живот. Међутим,  иза тог опијања или крађе вероватно постоји нека дуга, тужна, а некад чак и опасна прича која је довела до тога да тај човек  више не зна шта да ради и почиње да се опија. Таквих ситуација има многа и углавном се своде на убијање, коцкање и велике дугове које човек није у могућности да врати. Људе који су прошли кроз такве ситуације је јако тешто разумети. Кад нам неко и исприча своју тешку животну причу, ми опет почињемо да осуђујемо ту особу и говоримо: “Па што ниси урадио то овако или онако“. Јако је тешко разумети да и ти кад би се нашао у сличној ситуацији не би могао или не би знао како дгугачије да поступиш.

      Не треба осуђивати људе на први мах, прво их треба добро упознати и ставити се на њихову позицију, па тек онда кад видимо како се они осећају, можемо да почнемо нешто да говормо.

Анкица П.  VIII-4

Покајао сам се због свог поступка

 

       Гледам око себе радост и осмех на свим лицима, окружен љубављу топлином док одрастам у безбрижног дечака. Сузе у оку замени лепа реч и осмех, а то ме посебно усрећи. Ипак сусрет  и један тужни догађаја, ме је подсетио да није увек тако.

       Слика догађаја у којој дете губи дечији осмех ме погоди у срце. Гледао сам тужног дечака како покушава да буде део дечије игре. Други то нису желели, полако су га одбацивали и давали до знања да им није потребан. Свака њихова груба реч га је погодила, а он је само желео да буде исти као и они, а не другачији. Одгурнули су га и од једном се нашао на земљи. Шутирали су га. Остао је тако сам, а да га нико није погледао. Пришао сам том дечаку желећи да му помогнем. Пружио сам му руку и осмех да  ублажим тугу на његовом лицу. Један поглед био је довољан да ми захвали. Лице је опет зрачило сјајем детета које је срећно. Захвалио ми се и пружио руку свом новом другару.

       Био је то леп осећај. Желео сам да му помогнем, да сузе у његовим очима заменим једним дечијим искреним осмехом који увек треба да буде на лицима деце. Нека радост и осмех покрене дечију игру, такво детињство сви желимо.

Никола М. VI-3

Лако је осудити, а тешко разумети човека

 

Често се сусрећемо са ситуацијама када је неко непромишљено осуђен због тога што је другачији. До таквих осуђивања најчешће долази у случају материјалне или националне разлике.

      Моје мишљење је да не треба да судимо људима пре него што их довољно добро упознамо. Многи, због страха који су стекли пролазећи кроз живот, не показују своју личност у јавности и окружењу других. Дозвољавају себи да носе маске и глуме да су неко ко нису, да их ми видимо као насмејане и увек срећне, иако није све баш тако сјајно када остану сами, затворени у четири зида. Плаше се да своје ,, ране “, које им је живот нанео поделе са другима јер их многи неће разумети, али не треба даље да настављају да живе у страху. После свега ружног дође нешто лепо, после сваке кише поново изађе сунце и због тога не треба да гледамо у прошлост.

        Живот треба да живимо пуним плућима и да покажемо ко смо, без страха од осуде са којима се сви срећемо свакодневно. Такође, не смемо дозволити да туђа мишљења утичу на нас и наш поглед на свет.

Бранислава В.  VIII-4

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Сваки човек чини поступке због којих се каје, па тако и ја. Свакога дана бих ишао у школу, мада је никако нисам волео. Волео сам да се дружим са свима сем са једним дечаком. Он је био много чудан, због чега нико није хтео да се дружи са њим. Био је најбољи по оценама и веома интелигентан, али некако чудан.  Пошто је био тако чудан, увек сам се трудио да га исмејавам. Углавном после мојих несланих шала, сви би му се смејали, а он би  понекад заплако  због тога.

       Тако,  једнога дана,  требали смо да имамо контролни из математике, за коју морам признати да ми никако није ишла. Сео сам поред чудног дечака очекујући помоћ. Када сам га замолио за помоћ, само је одмахнуо главом и дао ми до знања да неће то да уради. Пошто ми нико није помогао, урадио сам контролни веома лоше. Следећег часа наставник је поделио оцене и ја сам добио најнижу. Сви су ме исмевали због тога. Коначно сам схватио како се дечак осећао све време. Извинио сам му се због мојих поступака и после тога смо постали другари.

       Покајао сам се због својих поступака и обећао себи да ником то више нећу радити, јер сви ми имамо осећања и није у реду повређивати туђа.

Борис Ј. VIII-4

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Све се одиграло некако брзо. Нисам ни стигао да размислим шта је у том тренутку најбоље решење проблема. Испричаћу Вам шта се десило, да олакшам душу и још једном се покајем због свог поступка.

       У комшилуку код бабе има доста мојих вршњака.Увек када се окупимо играмо фудбал на оближњем терену. Екипе су већ познате и никад није било свађе и неспоразума. Међутим, тог дана се појавила група старијих дечака која је желела да игра фудбал. Ми смо се успротивили јер већ имамо екипе, а њих нема довољно да направе нови тим. Препирка је дуго трајала. Нико није хтео да напусти терен. На тренутак је дошло и до сукоба, а ја сам сакрио лопту у оближњи жбун. Одједном се појавио комшија и предложио да се поделимо у две екипе и да играмо на велике голове. Била је то незаборавна утакмица. Шалили смо се, било је назаборавних додавања и сарадње на терену.

        Тада сам схватио да нисам исправно поступио када сам подржао другаре у намери да другима онемогућимо да се играју са нама. Сакривши лопту ништа нисам постигао, али сам на крау ипак схватио да сам лоше поступио и нисам се осећао пријатно већ сам се покајао због свог поступка.

Ненад П. VIII-4

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Једног лепог зимског дана у нашој школи се одржало такмичење из историје. На такмичењу смо учествовали моја три друга и ја. Били смо врло узбуђени, али се између нас створила нека врста нетрпељивости, готово мржње.То сам почео да осетим тек тада када се такмичење завршило.

       У ходнику школе смо имали послужење и тамо смо моја три друга и ја мало прокоментарисали задатке са теста. Један од нас четворице је рекао да је много учио и да би требало да прође даље. Наравно, у тим тренутцима смо сви мислили да ћемо постићи некакав успех, али се баш тај дечко истицао својим претерано гордим понашањем. Говорио је како ће само он постићи успех и да је он највише учио од нас четворице. Није  било тако. Када су стигли резултати наших тестова, десило се  баш обрнуто од оног што је он рекао. Прошли смо даље само још један дечак и ја од нас четворице,  а он је имао најслабији резултат. Веома се разљутио и почео да нам говори како смо варали, и онда је настала свађа између њега и мене. Нисам желео да га повредим, али је то са његове стране изгледало сасвим могуће. Ударио ме је у стомак и избио ми ваздух. Тада сам увидео да људи лако могу да буду постану гордији и уздижу се изнад свих осталих мислећи да су бољи. Када сам дошао к себи, узвратио сам му ударцем под браду и нокаутирао га. Остао је без свести неколико секунди и када се пробудио све је било уреду, осим што сам му избио зуб.

      Покајао сам се због тога и било ми га је жао. Искрено сам му признао како се осећам. После овог догађаја смо се он и ја зближили, а он се скроз променио. Наставили смо да постижемо успехе, а на мени је остало само да се кајем због свог поступка према њему.

Лукијан Л. VI-3

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Било је то једног јесењег дана. Био сам на почетку петог разреда. Имао сам другара са којима и нисам био баш добар.

      Другари и ја играли смо игру вије на малом одмору. Иако сам био скоро најбржи, другари су били против мене и нападали су ме да ја стално будем вија. Међутим, није им то било довољно, него су  уз то још узели  и прутиће како би се бранили. Одлучио сам да ћу пристати на игру како не бих испао кукавица. Игра је почела веома наопако.  Почели су ме нападати са свих страна, али сам у том моменту  престао игру и отишао к својој учионици. Стара народна пословица каже: Ђаво никад не спава,и било је баш тако.  Дошли су у учионицу и почели да ме вређају и омаловажају. Тада сам имао јако мали фитиљ и нисам имао самоконтролу, започео сам рат са једним од њих. У  једном кратком моменту  вођа њиховог тима је рекао: Сви на Јоцу. Оборили су ме и у свом том бесу сам изгубио самоконтролу подигао се дивљајући и почео да бацам једног по једног. У једном моменту залетео сам се на једног од њих. Када сам замахнуо шаком,  промашио сам жељено место и ударио у главу једног дечака.  Срећом  њему није било ништа. Дошли су наставници и раздвојили нас. Све се завршило. Почео је час.  Осетио сам бол у малом прсту. Сачекао сам одмор. Када је звонило, затражио сам одобрење од наставника да ме пусте кућу. Пустили су ме. Дошао сам кући са јаким болом. Посетили смо лекара и сазнали да је реч о прелому. Настали су проблеми како и у школи, тако и у мојој породици.  Да не дужим даље, завршило се то тако што се данас сви волимо и нераздвојни смо. Када се сетимо прошлости, осећамо се глупим  и кајемо се због својих лоших поступака.

       Треба мудро промислити пре него што направимо корак или прихватимо игру као шалу,  јер она може да нас кошта много и због ње ћемо се кајати и патити у будућности.

Јосиф С. VIII-4

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Моја несмотрена грешка догодила се на дан када смо имали контролни из хемије.

       Тог дана нисам превише учио јер хемија ми је до тог дана ишла добро.У себи сам мислио да наставница неће дати тешке задатке  и да ће бити ко сваки пут. Међутим, када ми је наставница предала контролни нисам могао да верујем колико је био тежак. Прво што сам урадио окренуо сам се према другу из клупе да видим да ли су групе исте, нису биле. Нисам знао шта да радим. Био сам јако бесан на себе што нисам учио. Једини начин који ми је преостао јесте да пробам да препишем са интернета неколико  задатака, па да добијем бар три. Кад сам узео телефон да преписујем нисам видео да ме посматра другарица из суседне клупе. Пришла је наставници и нешто јој шапнула. Када ме је наставница погледала било ми је све јасно. Откривен сам. Наставница ми је узела телефон и контролни.  Дала ми је јединицу и та јединица ми је покварило оцену драстично. Био сам поражен и нисам знао шта ме је снашло. Пришао сам другарици и рекао сам јој најружније речи за које нисам био ни свестан да их знам. Она је стајала и није ни трепнула. Наставница ме додатно казнила. Не знам шта ми је било. Опоменут сам усмено и морао сам за казну да направим пано о вербалном насиљу. Не знам шта ме је више болело, то што сам покушао на превару да добијем оцену или што сам се насилнички понашао према другарици. Као да је то био неко други, а не ја. 

       Грешка коју сам пошинио на том часу хемије скупо ме је коштала и зато сам тад рекао себи да се то више неће поновити. Тај поступак ме боли и данас и кајем се због тога што сам починио.

Александар Т. VIII-4

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Треће сам дете у својој породици и често се ми деца између себе играмо и препиремо. Свако од нас направи неку глупост због које се каје или му није свеједно како се то десило.

       Моја сестра Савка има троје деце, али наша прва миљеница је Анастасија. Често је Сека, тако зовемо Савку,  код нас и сви се радо играмо са нашом миљеницом, али највише воли мог брата, Саву. Једног дана су се играли Сава и она, а ја сам се вратио тек из школе. Био сам љубоморан због те привржености. Смислио сам како ћу да напакоститим брату и грубо се нашалим. Слушали смо о врстама насиља у школи и то ми је дало идеју.  Измислио сам причу како је Сава фотографисао ученике са својим мобилним телефоном и постављао те слике без њиховог знања на друштвене мреже. Када сам испричао причу родитељима, и додао да очекују позив из школе због оваког Савиног понашања, нисам ни био свестан у какву причу се упуштам. Родитељи су се јако узнемирили. Позвали су Саву који је све порицао и почео да плаче. Почела је да плаче и наша миљеница и није престајала.  Сви смо покушали да је смиримо, али нам није успевало. Добила је темпаратуру и одвели су је хитно код доктора. Једва сам скупио храброст да кажем истину. Не знам кога сам више разочарао родитеље, брата или сестру.  Измишљено насиље вратило ми се као бумеранг. Било ми је јако тешко да гледам разочарење у очима најближих. Срећом Анастасији је било добро. Мени је било криво и жао, баш сам се покајао што сам направио глупост.

       Од тада се трудим да размислим пре него што нешто урадим. Измишљање и лажи коштају много сада то тек знам, а насиље није тема за шалу.

Ђорђе В. VIII-4

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       Многа деца су заостављена им малтретирана због деце која су сурова.

       У мојоу школу иде  један дечак по имену Филип. Филип је био одвојен од остале деце. Једном су моји пријатељи малтретирали Филипа, који је био много слабији од њих. Мени је било тужно када сам то видела и рекла сам мојим пријатељима да не требају тако да се понашају. Моји пријатељи су ми се смејали. Нисам хтела да постанем као Филип, одбачена од осталих, па сам се и  ја понашала јако лоше према Филипу. Говорила сам му многе ружне речи и стално сам му се смејала. Једног дана сам испричала мами како се понашају ученици према Филипу. Мама ме је питала да ли сам ја једна од тих ученика. Тешка срца признала сам истину. Мама ме је изгрдила и рекла да не смем то да радим јер ни ја не желим да се неко тако понаша према мени.

       Научила сам важну ллекцију и покајала се због својих поступака. Зато сада сваки пут браним Филипа, чак и ако ми се остали смеју.

Данијела Ј. VI-3

 

Покајао сам се због свог поступка

 

      Искрен да вам будем не волим овакве теме у којима углавном има пуно суза. У мом досадашњем животу сам се нагледао много насиља, како вербалног тако и физичког насиља, али један догађај ми се верно уцртао у свест и тешко да ћу га заборавити.

       Био сам кренуо у шести  разред.  Тих првих месец дана није било баш пријатно јер смо сваки дан виђали насиље над једном девојчицом од стране неког старијег ученика који  нам је као ђак понављач дошао у разред. Она је била као и сви други сасвим нормална, само што је била мало буцмастија. Сећам се да сам једном имао контролни из физике и нисам се баш радовао јер су били много тешки задаци. Kада сам покушао да препишем, тај старији ученик је то видео и искористио против мене.  Рекао ми је  ако после часа не одем да гурнем ону буцмастију девојцицу са степеништа, рећи ће наставнику да сам преписивао. Морао сам да га послушам. Гурнуо сам девојчицу  низ степениште. Било ми је  јако жао што то радим, а био сам срећан што се није озбиљније повредила. Данима сам се кајао због тога. Старији ученик је убрзо премештен у нову школу. Лакнуло ми је. Нисам никад више пипнуо ону девојчицу, али савест ми није била мирна.  Сакупио сам храбрости и све сам јој објаснио.  Извинио се и било ми је  мало лакше.

        Нажалост у Србији има много оваквог насиља, а што је најгоре после таквог насиља нико не  обраћа пажњу на жртве. Иако дође до неспоразума,  увек треба наћи начин да се то реши лепим речим,а  никако не насиљем.

Драган Н. VIII-4

Покајао сам се због свог поступка

 

        Веома сам несташно дете и често направим  глупост. Често ме мама грди, али ја на једно уво чујем, а на друго пустим. Најчешће не размишљам о томе. Међутим, један догађај ме је натерао да се замислим и покајем због свог поступка.

       Моји другари и ја сваки одмор или слободни тренутак проводимо на дворишту играјући се и јурцајући се паднемо, устанемо, исцепамо одела, изпрљамо књиге, каснимо на часове. Једном смо се, када нисмо имали лопту, почели играти штаповима. Штапови су летели на све стране. Ухватио сам један и добро замахнуо не размишљајући да могу неког повредити. Од једном сам стао као укопан када сам видео да летвица лети према Марку. Летвица је погодила друга у главу, близу ока.  Сви смо стали као укопани. Марко је отресао главом и погледао нас, био сам уплашен, и срећан када сам видео да му је све на месту.

      Тада сам схватио колико сам био непромишљен. Покајао сам се јер сам схватио какве последице су могле бити, одмах сам пришао и извинио се, али то не умањује ни моју кривицу ни моје покајање.

Глигорије Н. VIII-4

Покајао сам се због свог поступка

 

       Тешко је наћи човека који се данас не каје. Много људи уради нешто лоше, па се покају и покушавају да забораве.  

       Остало је још неколико дана до краја школске године. Сваки слободан тренутак искористим да се дружим са другарима. Тако једног сунчаног пролећног поподнева извели смо наше псе на Канал, у шетњу. Пошто смо сви ловци, хтели смо да их тренирамо.  Стигли смо на Канал и пустили псе.  Мој Ас је почео да дави пса мог друга. Почео сам да их раздвајам. Уплашио сам се и почео да га тучем. Он је само цвилио и погледао ме тужно, а ја сам и даље наставио да га ударам. Осетио сам да и мене боли.  Не толико ударац него туга у његовим очима. Заболело ме је срце што сам га ударио. Кајао сам се због тог поступка. Нисам могао то да избацим из мисли. Размишљао сам колико жалим свог пса, а људи су врло често и гори према другим људима. Не мисле шта говоре, вређају, ударају не марећи како се осећа тај неко.

       Сутра сам изашао да видим како је мој пас.  Викнуо сам га и одмах је дотрчао пун среће што ме је видео. Помазио сам га загрлио и све је било као пре.

        Неке ствари се тешко забораве. Зато се људи после кају што су урадили нешто лоше.

Марко Г. VIII-4

Покајао сам се због свог поступка

 

        Не познајем особе које не користе неку друштвену мрежу, тако и ја користим Фејсбук и  Инстаграм.

      Добила сам захтев заа пријатељство од  једног дечка, моје годиште.  Прихватила сам  га без двоумљења јер сам иначе радознала особа. Дописивали смо се понекада, то је касније прерасло у сваки дан. После извесног времена ме питао да се састанемо, пошто није живео толико далеко од мог села. Договорили смо се да дође аутобусом, да га сачекам и да се коначно упознамо и проведемо неколико сати заједно. Мислила сам да је прелеп, бар је тако изгледало на сликама.  Јако ми се свидео. Уствари је био грубо речено ружан. Није ми се допадало што се представљао лажно, али покушала сам да се не обазирем на то. Све је било уреду док нисмо отишли до фудбалског терена. Седели смо на трибинама и посматрали небо, када је кренуо да ме пољуби. То је био мој први пољубац. Била сам збуњена и затечена. Међутим,  он се није заустављао.  Почео је да ме додирује свуда по телу. Једва сам се спасила од њега уз помоћ једне жене која ме чула како вриштим.

       Прошло је неколико година од овог догађаја, опоравила сам се од проживљене трауме и излечила се од страха. Није било лако, признајем. Ипак кајаћу се целог живота што сам била  непромишљена, а  то је могло да ми упропасти живот.

Јована П. VIII-4

 

Покајао сам се због свог поступка

 

       У животу сам урадио много добрих поступака после којих се тудим да будем још бољи, јер како беше иде она пословица: Увек може боље. Наравно, догоди се и лоших поступака, али се увек трудим да их исправим и покајем се због учињеног.

         Један дан ми је изузетно добро почео. Гледао сам једну утакмицу и мој клуб за кога навијам је победио. Био сам јако срећан. Мислио сам да ће ми наредан део дана бити још бољи. Нажалост то се није тако десило. Када сам кренуо у школу,  угледао сам једног јако тужног и старог човека. Молио је за милост. У том трентку сам имао код себе две кифле које сам могао да му дам и да га нахраним, али нисам размишљао о томе. Када сам се враћао кући, старца више није било.  Мало сам застао и видео да није негде у околини, али нисам га нигде видео. Када сам дошао кући, нисам више ни размишљао о њему.  Сутра, када сам ишао у школу, затекао сам онесвешћеног, гладног и промрзлог човека  код жбуња. Нисам могао да верујем какав лош поступак сам учинио.

             Од тог дана сам одлучио да се покајем тако што бих увек када сам у ситуацији да помогнем, небитно да ли неком псу,човеку,мачки било коме, увек помогао, јер моје мало и наше мало некоме може да значи живот.

Атанасије Т.VI-4