Матурско фотографисање
Као и свака генерацији пре нас, и нас је ухватило „матурско лудило“. Оно се испољава у више етапа, а подстичу га догађаји попут: фотографисања за матурски албум, матурска екскурзија, матурско вече…. Искрено, требало би списку додати и завршни испит, али ко о њему још мисли.
Када је овај текст настао, пажњу ми је окупирало матурско фотографисање. Припрема за њега трајала је месецима јер све треба да буде савршено, ништа не сме да се препусти случају. Смислила сам толико изненађујућих ситуација, које би се могле десити, и решење за сваку. Пошто је фотографисање било заказано за 11.00 часова, морала сам да устанем у 5.00 часова да бих стигла да одем код фризерке и на шминку. Моје другарице су исто тако рано устале да би све стигле, а дечацима је било мало лашке јер нису морали да иду код фризера и на шминкање, али су свакако и они били јако узбуђени. И кад је стигао тај тренутак, кад сам стала испред камере, успаничила сам се и нисам знала како да се наместим. Тек после неколимо минута сам се опустила и лепо се наместила, али ми се ниједна слика није допала. После безброј фотографија и невиђеног стрпљења фотографа, одлучила сам се за две, по мени најмање лоше. Многи из одељења су се љутили што сам се толико дуго фотографисала, али су на крају видели да није баш лако изабрати ону праву, јер ипак та фотографија треба да се раздели целој фамилији, морам да се прикажем у најбољем издању.
И сад, када је то чувено фотографисање иза нас, схватам да сам себи стварала непотребан притисак, није болело, али је могло бити и безболније, паника је само погоршала ситуацију, стављање килограма шминке на своје лице није решење јер лепе смо и без ње, и на крају то је само мала матура, читав живот је пред нама.
Ана Јована К. и Уна Т. VIII-4
Трагови 