Tag Archives: Крепољин

Настава другим очима

Уобичајен

Путовање у Крепољин

 

Основна школа из Деспотова је побратим са основном школом  из Крепољина. Дружење ова два села траје годинама. Прошле школске године ми смо били домаћини Крепољинцима, а сад је био ред да ми идемо у госте. Сви смо нестрпљиво чекали полазак.

Приликом доласка у Крепољин стали смо у Деспотовац где смо посетили манастир Манасију,  задужбину деспота Стефана Лазаревића. Манастир је посвећен Светој Тројици и окружен је зидинама. Уживали смо посматрајући један од најлепших средњовековних манастира и слушајући приче о његовој историји.

Међутим, пут нас је звао даље. У Крепољину смо имали свечани дочек.  Дочекали су нас директор школе, наставници и ученици (домаћини). У школској кухињи је био послужен ручак. После ручка гости су ишли код домаћина, и дружење је настављено тамо, где је прошли пут стало у Деспотову. У вечерњим сатима је била журка која је организована у школи. На журци су била организована разна такмичења као штo cy: Лимбо денс, спортске и музичке питалице, препознавање личности и предмета.

Јутро је почело са новим активностима, придружили смо се својим домаћинима на редовним часовима. После часова се одржала приредба поводом дана школе Јован Шербановић. Ми смо у знак захвалности нашим домаћинима поклонили једну слику нашег познатог салаша у Деспотову. После приредбе и ручка,  поздравили смо  се са својим домаћинима и кренули пуни утисака кући за Деспотово.

Настава не мора бити само у учионици, путовање у Крепољин, дружење са другарима, размењивање искустава, оставило је велик траг и једна је велика лекција за све нас.

 

 

 

 

 

Христина Г. и Александра К.   VI-3

Око нас

Уобичајен

Крос

У Деспотову 2. октобра 2017. године одржан је крос у 12.00 часова. Учествовало је забавиште и сви разреди, од првог до осмог. У сваком разреду посебно су се тркали дечаци и девојчице. Ученици су освајали прво, друго и треће место. За освојена прва три места добијали су дипломе.

Ана-Марија Ђ. и Ружица Р.  VI-3

 

У туђим ципелама

У туђим ципелама је  акција која се дешава у току дечије недеље, тада се ученици седмог и осмог разреда који су конкурисали за место наставника, опробају у новој улози. Веома је занимљиво и забавно бити наставник. Такође, мислим да је и млађој деци било забавно да им ми, старији ученици предајемо. Ове године моја другарица и ја пријавили смо се да мењамо   учитеља који предаје првацима. Из математике смо предавали о кривим и правим линијама, из српског језика слова Е,Ш и С. То је за мене потпуно ново искуство и без обзира на почетни страх, није било баш много страшно. У почетку ученици су били помало стидљиви и ћутљиви као и ја,  јер нисам знао како да им се приближим, али после првог часа ситуација је постала опуштена почели смо да причамо, да се шалимо, али наравно и да радимо.

Лука П.   VII-3

Гости из Крепољина

Током Дечије недеље посетили су нас гости из Крепољина. Наиме, наше место се одавно побратимило са Крепољином, и ова посета је једна од многих, али за мене прва, и зато посебна.  Директор је направио веома леп, забаван и незабораван викенд за Крепољинце, и наравно за нас. Када су они дошли,  директор је причао о нашој школи, селу,  а затим су наставници из Крепољина причали о њиховој школи, селу, њима… Сви смо се почастили, и сви кренули кући на ручак. Код мене је била девојчица Марија. На путу до куће смо се упознале, а код куће смо причале као да смо сестре. Причала ми је о себи, брату, породици, њеном селу, њеном успеху у школи, а ја њој о мом животу. 

Наши ученици су замењивали наставнике, јер је била дечија недеља и акција у Туђим ципелама.  Деца из Крепољина су предавала историју, тај задатак су баш добро урадили. После школе вратиле смо се кући, вечерале, спремиле се за журку. Ово је била наша прва журка, и сви смо се провели феноменално. Искрено, мислила сам да ће се деца из Крепољина стидети, да неће играти, али сам се грдно преварила.  После журке, сви ми који смо имали госте, остали смо у селу и шетали, причали, смејали се, показивали смо им село.  Сутра ујутру у школи је био доручак, после ког  смо кренули у Кулпин, у дворац Дунђерски. Скоро сви смо били у дворцу први пут, и сви смо се одушевили.  После неког времена, нажалост Крепољинци су морали да крену. Са сузама смо их испратили и пожелели им срећан пут. Волела бих да оваквих викенда буде чешће. Једва чекам да и ми  одемо код њих и наставимо дружење.

Тамара Р.   VII-3

 

 

Предавање Црвеног крста

 

Био је то уторак, 24.10.2017. године. Сви седмаци били су позвани на предавање о алкохолу и дроги. Предавање су држали волонтери Црвеног крста.  Предавачи су  били  веома јасни да је употреба ових средстава веома опасна. Нема потребе да користимо нешто што нама шкоди, а посебно не  само да би били део неког друштва. Питали  су нас да ли смо ми некада били у таквој ситуацији, и напоменули  тешке последице које могу настати као резултат узимања ових супстанци. Истакли су чињеницу да се можемо повредити, али можемо и друге да повредимо. Када се једном навучемо на лоше,  више неће бити назад,  ретко ко ћемоћи да нам помогне.

Бранка К.   VII-3