Category Archives: Оставили су траг

Оставили су траг

Уобичајен

Исидора Секулић

Исидора Секулић јр рођена 7. фебруара 1877. године у Мошорину. Исидора је стварала прозу, путописе, текстове за часописе. Позната је и као  књижевна критиичарка, сјајан писац есеја,  наставница и преводитељка.  

Била је особена при писању, али и у животу. Била је прва жена која је изабрана за чланицу Српске краљевске академије наука, и уметности 1950. године. Своје радове обајвљивала је у многим часописама: Браник, Српски књижевни гласник и многим другима. 

      Исидора Секулић предавала је математику. Због туберколозе често је одсустовала од посла.  Доста је путовала у Норвешку, Немачку, Италију, Велику Британију, Шведску, Француска…  Тада настје једно од њених најпознатијих дела:  Писма из НорвешкеПреводила је са немачког, француског, шведског, руског и норвешког језика. Њен најпознатија књижевна дела су: Ђакон Богородичине цркве и Кроника паланачког гробља. Била је удата  за лекара пољског порекла, после његове смрти се није више удавала. Умрла је 5. априла 1958 године у Београд.  У њену част установљена је и књижевна награда која носи њено име. 

 

Извор:

  1. Фотографија Исидоре Секулић (http://www.kultura.novisad.rs/sites/default/files/styles/slika640x480/public/dogadji_u_gradu/slike/Isidora%20Sekulic.jpg?itok=iKiknune, преузето 1.10. 2019).
  2. Википедија (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D1%80%D0%B0_%D0%A1%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%9B, преузето 1.10.2019).
  3. Књиженство: (http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/isidora-sekulic, преузето 1.10.2019).
  4. Радиовизија: Говори Исидора Секулић, уредник Грегор Зупанц ( https://www.youtube.com/watch?v=agERt9IhtsM,преузето 1.10.2019).

 

Милица Г.   VI-3

Оставили су траг

Уобичајен

Алекса Шантић

Аутор: непознат – http://www.aleksasantic.com/foto-html/foto-aleksa-1.html, Јавно власништво, ttps://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2944069

Алекса Шантић је рођен 27.5.1868. године у Мостару у трговачкој породици. У Мостару је провео највећи део свог живота, тамо су настала и његова највећа песничка дела. Алекса је завршиот трговачку школу у Трсту и Љубљани, потом се вратио у Мостар. Породица рационална трговачка, није баш имала много слуха за Шантићеву поезију.  Био је врло повучен, водио је књиге у очевој трговини и тамо испрва тајно, започео је да пише књиге. Највећа дела  настала су између 19. и 20.  века.

„Емина“

У његовим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње… Алекса је 1888. године основао Српско певачко друштво Гусле. Објавио је велики број песама а најпознатије су: Емина,Остајте овде,Претпразнично вече,Што те нема. Умро је 2. фебруара 1924. године у Мостару. 

 

Извор:

  1. Фотографија Алексе Шантића (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86_%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5, преузето 25.4. 2019).
  2. Википедија (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%A8%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%9B, преузето 25.4.2019).
  3. Поезија ноћи: „Емина“ (https://www.poezijanoci.com/domaca/aleksa-santic-pesme.html#8, преузето 25.4.2019).

 

Сара О. и Јелена У.  VI-3

Оставили су траг

Уобичајен

Урош Петровић

Аутор: Studio Kovach / – Јавно власништво,

 

Урош је рођен 8. априла 1967. године у Горњем Милановцу. Од 1975. године живи у Београду. Написао је неколико романа фантастике, књига са загонетним причама. Пише за децу. Урош је члан Менсе¹, његов коефицијент интелигенције  је веома висок.  Један је оснивача НТЦ програма учења. Књиге су му објављене и у другим државама. Освојио је много награда, међу њима се истичу: Невенова, Доситејева… Снимио је филм Пети лептир, први српски 3Д  филм. Направио је и друштвене игре Мартина загонентна кутија и  Загонетне домине. Живи и ствара у Београду.

Можете да откријете више о Урошу Петровићу и његовој магији ако прочитате његов интервју за Националну ревију.

¹Менса-међународна организација која окупља најинтелигентније људе целог света.

 

Извор:

  1. Википедија (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%86_%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B5, преузето 25.10. 2018).
  2. Србија – Национална ревија (http://www.nacionalnarevija.com/tekstovi/br%2047/07%20Vise%20od%20igre%20-%20Uros%20Petrovic.html, преузето 25.10.2018).
  3. Јутјуб: Урош Петровић о кућним љубимцима, Лагуна (https://www.youtube.com/watch?v=GZejydeud3g, преузето 25.10.2018).

 

Христина Г.  и Александра  К.   VI-3

Оставили су траг

Уобичајен

Јован Јовановић Змај

 

Јован Јовановић Змај је рођен 6. децембра 1833. године у Новом Саду у угледној породици. Његов отац се звао Павле, а мајка Марија. У породичном дому Јовановића окупљали су се најзначајнији имена новосадске културне сцене.  Прве године живота је провео у данас чувеној новосадској улици званој Златна греда.

Основну школу  Змај је завршио у Новом Саду, гимназију је похађао у  Новом Саду, Халашу и Пожуну. Већ у гимназији је спевао песму Пролећно јутро. Студирао је право у Пешти, Прагу и Бечу, али његово животно опредељење је била медицина. Кад је завршио медицину, вратио се у Нови Сад и започео лекарску праксу.

Песници романтизма, Бранко Радичевић и Ђура јакшић, су били његови песнички узори, а највеће надахнуће била је његова супруга, Ружица којој је посветио и збирку љубљвне поезије, Ђулићи. У Панчеву се десила породична трагедија, смрт деце и супруге Руже. Из ове несреће су се изродили елегични стихови збирке Ђулићи увеоци. Змајева збирка песама Смиље је највећи његов драгуљ који је поклонио српској књижевности за децу. Родољубиве и богољубиве песме уче православну чељад да расту у вери, љубави и родољубљу у честите Србе.

Змај је познат и као дечији писац и  уредник и дечијег лист Невен. Његове сатиричне песме нису толико познате, али ништа мање нису вредне од осталог стваралаштва.

Јован Јовановић Змај је поштован, хваљен и слављен од својих сународника. Стварао је до последњег даха. Преминуо је 14. јуна 1904. године жаљен и оплакиван од свога народа.

 

Извор:

  1. Википедија (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B_%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98 преузето 5.5.2018).

Лукијан Л. VI-3

Оставили су траг

Уобичајен

Гроздана Олујић

Гроздана Олујић је рођена 1934. године у војвођанском месту Ердевику.  Написала  је многa књижевна дела: есеје, студије и романе као што су Излет у небо, Гласам за љубав, Не буди заспале псе. Посебно место у њеном стваралаштву заузимају бајке. Њене бајке преведене су на више одд тридесет језика. За њих је  добила   и прву награду Политикиног забавника. Живи и ствара у Београду.

Чежње маштом путују. Краја немају. Понекад само, попут реке понорнице, траг им се
изгуби. Али у дубинама душе сањара њихов ток се наставља.

Дело Седефна ружа објављено је 1979. године.То је уметничка бајка за децу. Исприповедана је у трећем лицу. Читајући ову бајку читалац може да издвоји више порука. Бајка говори о шкољки изузетне лепоте која је живела на дну мора. Шкољкина жеља је била да изађе на светлост и види копно. Слушала је приче о површини мора које је причала једна риба. Размишљала је о томе да се само откине од дна и крене са таласима у висину, али нико се са њеним жељама није слагао. Шкољка је била веома тужна, али је полако заборављала горњи свет јер је у њој  почело да расте зрно бисера. Она га је чувала и није га показивала ником. Једног дана, нека рука је дохватила шкољку и понела је у висине. На чудан начин, жеља јој се остварила, али сада је све било другачије. Људи су узели оно што је је најважније, њен бисер. Становници морског дна су се питали где је шкољка, док је у излогу једне градске продавнице сијало зрно бисера. 

 

Ружица Р. и Ана-Марија Ђ. VI-3

 

Оставили су траг

Уобичајен
Десанка Максимовић

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић  је најпознатија српска песникиња. Она је била најстарије дете учитеља Михаила и мајке Драгиње. У Бранковини је провела детињство, а у Ваљеву је завршила гимназију.  Студирала је у Београду на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности. Док је радила као професорка књижевности, једна од њених ученица била је и Мира Алечковић.  Средином 1933. године удаје се за Сергеја Сластикова,са којим није имала деце. Своје прве песме објавила је 1920. године. Објавила је око педесет књига поезије, песама и прозе за децу и омладину. Теме њених песама су најпре љубавне, потом дескриптивне, родољубиве. Добитник је бројних награда за своје књижевно дело.  У својој 95 години преминула је у Београду.
 
Извор:
2. Трезор: између неба и земље. Београд: РТС ( Јутјуб, https://www.youtube.com/watch?v=lHKV0GCYk_8, преузето 22.5.2017).
3. Тражим помиловање: говори Десанка Максимовић (Јутјуб, чемерски, https://www.youtube.com/watch?v=gw752ikAxPs, преузето 22.5.2017).
Тамара Р. VI-3
 

Оставили су траг

Уобичајен

Иво Андрић

ivo-andric

Теодора је креирала биографију нашег нобеловца уз помоћ веб-алата Прези. Можете је погледати на линку: Биографија Иве Андрића.

Теодора Р. VIII-3