Category Archives: Настава- другим очима

Настава другим очима

Уобичајен

Путовање у Крепољин

 

Основна школа из Деспотова је побратим са основном школом  из Крепољина. Дружење ова два села траје годинама. Прошле школске године ми смо били домаћини Крепољинцима, а сад је био ред да ми идемо у госте. Сви смо нестрпљиво чекали полазак.

Приликом доласка у Крепољин стали смо у Деспотовац где смо посетили манастир Манасију,  задужбину деспота Стефана Лазаревића. Манастир је посвећен Светој Тројици и окружен је зидинама. Уживали смо посматрајући један од најлепших средњовековних манастира и слушајући приче о његовој историји.

Међутим, пут нас је звао даље. У Крепољину смо имали свечани дочек.  Дочекали су нас директор школе, наставници и ученици (домаћини). У школској кухињи је био послужен ручак. После ручка гости су ишли код домаћина, и дружење је настављено тамо, где је прошли пут стало у Деспотову. У вечерњим сатима је била журка која је организована у школи. На журци су била организована разна такмичења као штo cy: Лимбо денс, спортске и музичке питалице, препознавање личности и предмета.

Јутро је почело са новим активностима, придружили смо се својим домаћинима на редовним часовима. После часова се одржала приредба поводом дана школе Јован Шербановић. Ми смо у знак захвалности нашим домаћинима поклонили једну слику нашег познатог салаша у Деспотову. После приредбе и ручка,  поздравили смо  се са својим домаћинима и кренули пуни утисака кући за Деспотово.

Настава не мора бити само у учионици, путовање у Крепољин, дружење са другарима, размењивање искустава, оставило је велик траг и једна је велика лекција за све нас.

 

 

 

 

 

Христина Г. и Александра К.   VI-3

Advertisements

Настава другим очима

Уобичајен

Ватрогасно

Нас је одувек занимало зашто сваке године у марту  Дана (помоћни радник у школи) долази да пита: Ко жели да се упише у ватрогасно. Да бисмо провериле о чему се ради, осмелиле смо се и једне године и ми  смо се пријавиле.  Чекале смо први тренинг. Биле смо радознале, а у исто време и уплашене. Када смо виделе да све чланове познајемо, страх се смањио.  Упознале смо тренера. Он нам је објаснио правила и шта све очекује од нас.

Када дођемо на терен, сви станемо на своја места и чека

мо знак да кренемо. Ми трчимо према брентачама са кантама пуним воде и брзо сипамо воду у њих. Постале смо нераздвојне са целом екипом. Све више смо тренирали јер се ближило  општинско такмичење. Имали смо велики страх да нећемо освојити прво место и даље проћи на окружно такмичење. Међутим, страх је био безразложан. Прошли смо и општинско и окружно такмичење, чак смо стигли до државног такмичења и тамо освојили друго место.

Такав успех у нашем селу нико никад није остварио. После месец дана стигао је и Куп Војводне, и тамо смо освојили прво место.

Нисмо погрешиле што смо се пријавиле на ватрогасно и једва чекамо следећу годину да поново вежбамо и  такмичимо се.

 

Јелена У. и Сара О.   VI-3

Настава другим очима

Уобичајен

Историјска секција

 

Свако има нешто у чему се проналази. Волим много тога и школа ми није мрска, али некако омиљен предмет ми је историја.

Моја радозналост и жеља да историјске чињенице савладам више него што ми уџбеник дозвољава појавила се још у трећем разреду основне школе, када сам из природе и друштва учио о Првом светском рату. Један од безброј других разлога зашто волим историју јер ми она открива како је свет пре изгледао, што мене много занима. Првенствено волим да учим о прошлости Србије. Интересује ме како су људи пре живели,  са ким су ратовали и слично. Наравно, да ме занимају и владари. Посебно ме је опчинио један од њих, по мени јако значајан за будћност Србије, цар Стефан Урош – Душан Силни. Он је успео да Србију унапреди на свим нивоима када је 1346. Године крунисан за цара.

Када порастем волео бих да будем политичар, а за такав посао познавање историје је неопходно. Наравно, и када би ми се жеља променила, и даље бих вредно учио историју.

 

 

Атанасије Т.  VI-3

Настава другим очима

Уобичајен

 

Посета сајму књига

Често се дешава да са школом идемо на излете, углавном су то: сајам науке, сајам књига, посете другим школама. Овај пут смо ишли у посету Београдском сајму књига и старом музеју аутомобила. Ове године је одржан 62. Међународни београдски сајам књига, један од највећих сајмова у Европи. Oдржан je од 22. до 29. октобра 2017. године у пет хала Београдског сајма. Учествовало је више од 450 домаћих и иностраних излагача. Поред земаља почасних гостију на сајму књига учествовало је и излагачи из Анголе, Белорусије, Босне и Херцеговине, Индије, Ирана, Јапана, Канаде, Кине, Македоније, Румуније, Русије, Турске, Украјине, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Уједињених Арапских Емирата.

Било је занимљиво уживати у гужви,  сусрету са познатим писцима, осећати мирис свеже штампаних књига. Најтеже је било одлучити се коју књигу изабрати јер избор је био стварно превелик.

Када смо дошле кући, потражиле смо неке информације о сајму књига. Знале смо да се одржава сваке године, и да увек постоји нека земља која је домаћин, али сазнале смо да постоји дан намењен школама, породицама, али да се сваке године додељују награде различитих категорија. Интересантно сазнање нам је и постојање награде Доситеј Обрадовић која се сваке године додељује страном издавачу за континуирани допринос у објављивању и промоцији српске књижевности.

 

Посета старом музеју аутомобила

 

Осим Сајма књига, посетили смо и Музеј аутомобила. Нисмо биле посебно заинтересоване за посету овом музеју, али после посете промениле смо мишљење. Оснивачи техничких музеја у Србији су Скупштина града Београда и Братислав Петковић, колекционар и власник збирке историјских  аутомобила. У музеју је смештено око 40 аутомобила. У збирци се налазе стари и ретки аутомобили, који имају посебан значај за упознавање развоја и техничког напретка аутомобилизма код нас и у свету. Најстарији аутомобил је француски  из 1897. године. Колекција обухвата и аутомобиле из 50-их, 60-их и 70-их  ХХ века. Колекција обухвата оригиналне и рестаурисане аутомобиле. Музеј поседује пратећу опрему: точкове, трубе, фењере, алате, возачке дозволе, постере, трговачке рекламе, регистарске таблице, прве саобраћајне прописе и законе. У музеју се налазе и збирка фотографија, докумената старих алата и опреме, као и библиотека и видеотека са више хиљада наслова.

Свако воли када је изван школске клупе, где нема треме и не мисли о оценама и домаћим задацима, још када време проведе на неком занимљивом месту нема краја срећи. Биле смо заиста срећне што смо могле уживати у овом дану, научиле смо много, али на нов, неуобичајан начин.

 

Ана- Јована К. и Уна Т.  VIII-4

 

Настава другим очима

Уобичајен

НТЦ систем учења

НТЦ систем учења осмислили је др Ранко Рајовић уз помоћ својих сарадника.  То је програм учења који деци помаже да достигну своје  потенцијале. Оснивачи су подсетили да интелигенција не зависи само од генетског материјала, него и од броја неуронских веза које се формирају до седме године детета.

Оно што сам открила да НТЦ  систем учења није неки досадан, научни изум, већ напротив јако забаван. Ми смо се са једним његовим обликом учење  упознали на једном од часова из српског.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

На том часу смо другарица и ја радиле песму Стари Вујадин по систему НТЦ учења. Поента је била да стихове графички представимо неким асоцијацијама и на тај начин је лакше научимо.  У почетку нам је било тешко да нађемо асоцијације, али када смо урадиле првих неколико стихова почеле су асоцијације саме да се појављују. Сазнали смо да смо у том тренутку биле у стваралачком процесу и вежбали  памћење. Почетно мучење  полако је  постала наша игра. Било  нам је забавно цртајући песму, а и време нам је брзо прошло. Око два сата требало нам је да представимо песму на овај начин.  Када смо коначно биле готове,  пробале смо да прочитамо песму кроз наше асоцијације. Биле смо пресрећне, обе смо знале песму без грешке. 

Ово је много  лакши начин  учења, него класични, онај како смо учили до сада.  НТЦ системом учење  прелази у игру и забаву, док при обичном начину  учења ми се досађујемо и питање је колико  научимо.

 

Уна Т.   VII-4

Настава другим очима

Уобичајен

Посета базену

bazen

Наша школа често организује разне ваннаставне активности, у оквиру њих организују се и разне посете. Досада су се организовале посете: сајму књига, сајму науке, позоришту и слично.  Волим физичко и једва сам чекала када ће се у оквиру секције организовати посета базену.

Дочекала сам, ми смо у суботу ( 18.11.2016.) у организацији школе,  ишли у Нови Сад на Спенс, на базен.  На Спенсу смо били од 11.оо до 16.00.  Прво смо се прошетали, затим смо гледали смо 9Д (хорор филм). После тога, време смо проводили на базену. На базену смо били два сата. Било нам је занимљиво, скакали смо  у воду држећи се за руке. Пливали смо на леђима и такмичили смо се ко ће пре да преплива ширину базена. Време је пролетело. После, са  базена смо отишли да једемо, пошто нас је вода баш изморила. Није још био крај нашем путовању. Чекао нас је биоскоп. Гледали смо Војну академију 3. Посета не би била потпуна да нисмо свратили у Мек.

Деца као деца, свако дете са нестрпљењем чека дан када неће ићи у школу или дан када ће негде путовати са другарима из школе. Деца воле када су ван наставе где нема треме и наравно оцена. Воле када су у друштву које их чини срећним.

Уна Т.   VI-4

Настава – другим очима

Уобичајен

Шта се крије у читанци

Šta se krije u čitanci

Када је драмска секција у питању, већина ученика је заинтересована за њу. Деца воле да глуме друге људе и да то покажу пред свима. Овај пут, учествовање у драмској секцији добило је ново значење.

Наставница је рекла да су неки од чланова новинарске секције осмислили конкурс под називом Шта се крије у читанци. Конкурс је подразумевао извођење било ког књижевног дела из читанке. Сви смо добили упутство да можемо да користимо драмски текст који се налази у читанци или драматизујемо неки који желимо.

Ученици су организовали групе и изабрали драмски текст из читанке. Окупила сам своју екипу. Заједно смо одабрали текст који ћемо изводити. Договорили смо се да прва проба буде код мене. Када су сви дошли, на пробу договорили смо се ко ће глумити коју улогу. Унапред смо организовали пробе и договорили се да до следеће пробе свако научи свој текст. Наставница је одредила рок до ког треба све да буде увежбано и добро научено. Свако је научио свој текст, али смо се на неким деловима збуњивали, па смо те делове понављали јер нам је то представљало мали проблем.

Када смо требали да одглумимо пред наставницом, дошли смо у школу мало раније како би пробали још једном. Имали смо малу трему, па смо грешили.  Затим, када је дошла наставница, ми смо први требали да одглумимо. И пред наставницом смо имали трему и бојали се да не би заборавили текст. Трема је учинила своје и ми смо се у неким деловима збуњивали. Било је још група ученика који су били добро увежбани. Наставница ће након што сви одглуме, одлучити које ће три групе проћи даље тј. које ће своје умеће показати на прослави дана школе.

Друге групе су се трудиле једнако као ми, али пошто смо ми у неким деловима грешили и пошто је наставница рекла да се нисмо баш уживели у улоге, остали смо „златна резерва“ ако се случајно деси да нека група одустане или да неко случајно не може да дође. Били смо тужни, али уједно и срећни због других екипа које су прошле и које ће надамо се успешно одглумити свој комад за дан школе.

Јелена Р.  VII-3