Category Archives: Мала школа новинарства

Мала школа новинарства

Уобичајен
Мала школа новинарства

Ко је ко и шта ради

Да би сваки часопис функционисао како треба, неопходно му је руководство. Осим руководства, важан је сваки члан тима јер он својим доприносом чини часопис успешном целином. Ово су наши чланови, па да сазнамо шта су њихова задужења.

 

Новинарски лист чине:

  • Главни и одговорни уредник
  • Заменици главног и одговорног уредника
  • Графички уредници
  • Извршни уредници
  • Фотограф

Главни и одговорни уредник задаје задатке извршном уреднику, у нашем случају, пошто нас има мало, сви смо и новинари и извршни уредници, контролише и поправља рад извршног уредника( свих нас).

Заменик главног и одговорног уредника ради исто што и главни уредник кад он није ту или не може све да постигне. Наш главни уредник нас организује, подсећа на састанке и слично.

Графички уредник одређује изглед веб-сајта Новинарске секције.

Извршни уредник израђује све задатке које му главни уредник задаје.

Фотограф слика и снима сва важна дешавања у школи.

Наша Новинарска секција је мала, али радна група, ми смо улоге поделили, али их се строго не држимо, него радимо сви, све у циљу што успешнијег производа – нашег часописа.

 

Ана- Јована К. VII-4

 

Advertisements

Мала школа новинарства

Уобичајен

Фото-репортажа

Најпре ћемо се подсетити шта нам је Милица написала о репортажи. Сва правила важи и за фото-репортажу, само још треба истаћи да је овде фотографија она која преноси информацију. Фотографију не мора да прати текст, али она тада мора бити довољно јасна да пренесе информацију. Ако сматрамо да фотографија не може у потпуности да пренесе шта желимо, можемо уз њу написати пропратни текст.

Током априла месеца боравили смо у Основној школи Свети Сава у Бачкој Паланци и учествовали у едукативној радионици и изложби о Ани Франк, Читамо и пишемо са Аном Франк. На веб-сајту посвећеном Ани Франк можете прочитати више, а ми смо ову прилику искористили да направимо малу фото-репортажу.

7

 

Ученици гледају филм о Ани Франк.

Ученици гледају филм о Ани Франк.

Ана Франк је јеврејска девојчица. Она је за свој тринаести рођендан на поклон добила дневник.

Ана Франк је јеврејска девојчица. Она је за свој тринаести рођендан на поклон добила дневник.

Избија рат у Француској и породица Франк се сели код пријатеља Аниног оца у Холандију.

Избија рат у Француској и породица Франк се сели код пријатеља Аниног оца у Холандију.

Ана проводи 761 дан у скровишту. То је више од две године, и за све то време писала је дневник.

 

Издаја - августа 1944. полиција упада у скровиште и хапси све у њему. Неко их је пријавио полицији.Никада није откривено ко их је одао.

Издаја – августа 1944. полиција упада у скровиште и хапси све у њему. Неко их је пријавио полицији.Никада није откривено ко их је одао.

 

Концентрациони логор - Ухапшене из скровишта прво спроводе у транзитни логор и Вестерборк у Холандији. Одатле их возом транспортују у концентрациони логор смрти, Аушвиц Биркеану у Пољској. Ота ту одвајају од Ане, Марго и Едит. Након тога Ану и Маргу депортују у концентрациони логор Берген-Белзен у Немачкој.

Концентрациони логор – Ухапшене из скровишта прво спроводе у транзитни логор и Вестерборк у Холандији. Одатле их возом транспортују у концентрациони логор смрти, Аушвиц Биркеану у Пољској. Ота ту одвајају од Ане, Марго и Едит. Након тога Ану и Марго депортују у концентрациони логор Берген-Белзен у Немачкој.

 

Концентрациони логор - Ухапшене из скровишта прво спроводе у транзитни логор и Вестерборк у Холандији. Одатле их возом транспортују у концентрациони логор смрти, Аушвиц Биркеану у Пољској. Ота ту одвајају од Ане, Марго и Едит. Након тога Ану и Маргу депортују у концентрациони логор Берген-Белзен у Немачкој. Ана умире марта 1945. у Берген-Белзену од заразне болести, тифуса. Умиру и њена сестра и мајка. Ото Франк је једини од осморо сакривених који је преживео рат. Ото се вратио у скровиште и објавио књигу ,, ДНЕВНИК АНЕ ФРАНК“ и уједно остварио Анин сан.

Ана умире марта 1945. у Берген-Белзену од заразне болести, тифуса. Умиру и њена сестра и мајка. Ото Франк је једини од осморо сакривених који је преживео рат. Ото се вратио у скровиште и објавио књигу ,, ДНЕВНИК АНЕ ФРАНК“ и уједно остварио Анин сан.

 

Уна Т. VI-4

 

Мала школа новинарства

Уобичајен

Новинска критика

Новинска критика припада жанру новинарства. Она открива значења и лепоту разних уметничких дела кроз оцену  њихове вредности. Критика се обично пише за: књиге, филмове, представе, музику итд. Критички приказ се мора писати књижевним језиком.

Кад добијемо задатак да напишемо критику неког уметничког дела, осећамо да не знамо одакле да почнемо. Зато је најбоље направити план писања да би рад био што успешнији.

План писања новинске критике

Увод: 

У уводу можемо написати нешто занимљиво о аутору (или о ономе коме пишемо), навести биографске податке, време и повод настанка дела.

Главни део текста:

Можемо почети неким цитатом који се односи на  дело за које пишемо критику. Затим кроз анализу проценити дело и изнети главну идеју коју је уметник хтео да представи. Описујемо и наводимо аргументе у вези са садржајем, а при томе наводимо доказе за своје тврдње.
Свака целина треба да има једну главну мисао која је повезана са темом. У оквиру те целине  она се објашњава.

Закључак:

У закључку се истичу  важни елементи који треба да потврде наш став. Веома је важно да знамо какав коначни утисак желимо да оставимо и зато наглашава се оно што је важно.

Извори:

  1. ГРАМАТИКА: Дар речи: уџбеник српског језика за осми разред основне школе. Београд:Нови Логос, 2010.

 2.Упуте за израду критичког приказа (http://ef.sve-mo.ba/sites/default/files/pravilniciupute/Upute%20za%20izradu%20kritickog%20prikaza.pdf,  преузето: 6.10.2015. године).

Теодора Р. VII-3

Критика  филма Врхови Зеленгоре

У филму се описује мукотрпна борба нашег покрета Партизана против Немачке силе. Борба се одвијала на Зеленгори. Партизани су не жалећи свој живот бранили Зеленгору, што се и исплатило. Немам ниједну критику за овај филм, јер он нам сведочи о историји Србије или тадашње Југославије. Такође, филм доприноси да се ти догађаји  не забораве. По мени овај филм је за сваку похвалу.

Миленко Г. VIII-3

Критика књиге: Данијеле Стил,  Паломино

Књигу Паломино  написала је  Данијела Стил. Књига говори о животу једне тридесетогодишње девојке која нема среће у проналажењу своје праве љубави. Књига нас учи да и у најтежим тренуцима не одустајемо. Америчка девојка је после живота у великом граду, одлучила да оде на ранч. После несреће на јахању, постала је инвалид. Она ипак није одустала од јахања. Уз велику вољу и помоћ својих пријатеља  отворила је ранч за инвалиде.  Отварањем ранча пронашла је и своју праву љубав, а није изгубила снагу и вољу за животом пуним плућима.

Јелена В. VIII-3

Мала школа новинарства

Уобичајен

Репортажа

Да би што боље схватили и уочили разлику између репортаже и осталих врста новинарског излагања, погледајте схему из Граматике за осми разред основне школе у издању Клета, од ауторке Весне Ломпар.

reportaža

Кад протумачимо схему можемо да закључимо следеће:

  • Навођење података без личног коментара је вест или извештај.
  • Навођење података уз лични коментар је репортажа.

Ако смо за извештај рекли да је проширена вест, за репортажу можемо рећи да је проширен личним ставом обогаћен извештај. Теме о којима се може писати репортажа веома су разноврсне: од неких појава из свакодневног живота, преко описа необичних предела до природних катастрофа или ратних страхота.

Коришћен материјал:

1. ЛОМПАР, Весна. Граматика. за осми разред основне школе. Београд:Клет, 2011.

Милица Б. VII-3

Кратка репортажа из Београда

Налазим се у Београду, главном граду Србије. Повод овог путовања је моје учествовање у  школском пројекту ,, Календар сећања“. Београд је град музеја и истовремено модеран град. Потврду ове чињенице видим на сваком кораку.
У Београду сам кренула са Сашком, Нешом и разредном. На почетку смо добили мапе и истраживачке задатке (објекте од историјског и културног значаја која треба да обиђемо и сазнамо нешто о њима). Разгледамо фасаде старих зграда, чија  приземља крију  продавнице највећих светских модних марки. Београд је град који никад не спава. То најпре сведочи  Кнез Михајлова улица, сви су у покрету и журби.  Застајемо и правимо кратку паузу за ручак. Уживам у сваком тренутку и упијам све утиске.  Пут настављамо одласком до Храма Светог Саве. Затим пролазимо поред фонтана и чесме како би смо се освежили. Пратим мапу града и ево нас у парку Милутина Миланковића.
Репортажу завршавам са Калемегдана, старе тврђаве, на ушћу Саве у Дунав. Ту се налази симбол града             ,,Победник“.  Утисака је много, али потребно је време да се слегну и можда тада настане једна озбиљна репортажа.

Зорица П.   VIII-3

Мала школа новинарства

Уобичајен

Како је бити новинар

Camera_man

Када неко постави питање: Како је бити новинар?, обично тај неко помисли да је новинар бити лако. То није тачно, новинарски посао поред својих чари, може да буде  напоран и тежак. Док новинар пише неку рубрику, његов ум је слободан да бира речи, изразе… Новинар разуме значење сваке речи и ужива док их користи и ставља у нове контексте. Новинарство није само посао, већ и изазов, начин живота. Потребна је практичност и промишљеност у свакој ситуацији. Актуелност је главна одлика новинарског писања, јер новинар пре свега пише о актуелним тј. новим и свежим догађајима. Да би неко био новинар, не треба само да зна да се писмено изражава, већ и поред тога да је упоран у свом послу и да не одустаје од својих циљева. Новинари прате све догађаје. Говоре гласно и храбро оно што се други људи боје изрећи. Уз посао новинара можемо научити како учинити немогуће, како управљати сваком ситуацијом. Сигурно није једноставно успоставити добар однос са различитим људима, јер сви они поседују различите информације које би могле да иду у корист новинару. Већина новинара је свестрана и добро знају да управљају сваком ситуацијом. Кад новинар ради интервју, пише или истражује неки догађај, он својим писањем развија читаоцима нови поглед на свет. Већина људи нема прилику и може само да сања она искуства кроз која пролази новинар.

darla

Већ две године члан сам новинарске секције. У почетку осећала сам се потребно и имала сам жељу за писањем. Хтела сам да све ученике обавестим о свакој активности у нашој школи. Како је време текло, јављале су се и мале потешкоће. Учење ми одувек заузима прво место. Одједном нисам имала довољно времена. Успела сам некако да испуним све обавезе на оба плана, али сам се осећала исцрпљено. Новинарство је такво да му се мораш у потпуности посветити. Посветила сам му се, али понекад је то утицало на моје учење. Са друге стране, када пишем неку вест, осећам се испуњено. Док сам радила на отвореном, тј. док сам пратила дешавање неког догађаја у школи, мисли су ми биле потпуно заокупљене тиме да ли ћу добро урадити, известити шта се догађало. Радовало ме је када сам добијала коментаре да сви уживају читајући моје чланке, знала сам да сам добро урадила посао. Чланство у новинарској секцији помогло ми је јер сам стекла више самопоуздања, храбрости и вере у себе. Научила сам да не треба никада одустајати од својих циљева.
И на крају имам одговор на питање: Како је бити новинар?, а одговор је да је осећај изванредан када извештаваш о неком догађају, прелепо је  када си новинар.

Анамарија Рачић VII-3

Мала школа новинарства

Уобичајен

Извештај

izveštaj

Извештај је најчешћи облик новинарског изражавања којим се јавност упознаје са неким догађајем. Извештај треба да одговори на пет питања:
КО?
ШТА?
ГДЕ?
КАДА?
КАКО?
Питања која се постављају су иста као и за вест, али извештај се пише са више детаља него вест. Он треба да буде нов, актуелан, истинит, важан, занимљив и не сме бити сажет. Извештај се другачије назива проширена вест. Ако будемо наводили догађај уз лични коментар, онда то више није ни вест, ни извештај, већ је реч о чланку или репортажи. Обавезно морамо, када напишемо извештај, да наведемо своје име и презиме.

Извор:
1. Станојчић Живојин. Савремени српскохрватски језик и култура изражавања: уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства; Нови Сад: Завод за издавање уџбеника, 1989.

Стигла помоћ угроженима

У основној школи Браћа Новаков у Деспотову се наставља хуманитарна акција за угрожене од поплаве из Обреновца и других угрожених и поплављених насеља. Акција траје од  19. до 21. маја 2014. године. Ученици су добили списак на коме је наведено шта је угроженима најпотребније. Угроженима су најпотребнија  средстава за дезинфекцију просторија и личну хигијену. Имају хране и одела као и играчака за децу. Ученици су се организовали и са својим одељењским старешинама почели да прикупљају помоћ. Помоћ се доноси у просторије школске библиотеке, а одатле ће бити транспортована у угрожене крајеве. Многи од ученика уз помоћ  донели су исписане поруке охрабрења. Ове поруке су намењене свима, али највише њиховим вршњацима у угроженим подручјима. Мали хуманитарци  изјавили су да ће се потрудити да буду успешни и да људима угроженим поплавама бар мало олакшају муку. 

Милица Б. VI-3

Мала школа новинарства

Уобичајен

Плагијат

Време у коме живимо је брзо. Нисмо научили много да се задржавамо ни око чега. Стални нам је изговор – немамо времена. У тој збрци и трци често посежемо за брзим решењима. Знате већ и сами да инстант решења не дају трајну корист. Међутим, као да то што знамо није довољно, све више се траже и користе пречице, а све мање улаже напор да ономе што радимо дамо лично обележје. Бити новинар није мала ствар, а никако није ни једноставна. Сваки новинар мора имати широко образовање, мора бити прилагодљив, довитљив, храбар… Међутим, оно што издваја неког новинара из масе осталих је лични печат. Тај лични печат настаје удруживањем образовања, познавањем правила писања новинарских чланака, особеношћу коју сваки човек поседује, а тај микс чини га посебним, другачијим од осталих. Тај микс, није важан само за новинаре, него за све људе, нарочито за оне који својим делом желе да оставе траг. Пут је тежак и трновит, али вредан пређеног пута. То није пречица,  него стално улагање у себе. Сваком од вас је сигурно познат осећај задовољства када нешто урадите сами и онда будете задовољни урађеним. Питам се зашто онда крећемо кривим путем и уместо да уживамо у свом раду, одлучујемо да је лакше искористити нешто што је неко други већ урадио. Лакше је преписати састав и ставити своје име, лакше је са интернета одштампати податке за неки реферат и ставити своје име. Размишљате ли тада о туђем труду или само о својој користи!? Нажалост ово је постало тренд. Ова појава није кренула од вас  у школама, њен корен је веома дубок и има своје име. Појам за који сте већина чули, али сигурна сам сви нисте упознати са значењем ове речи, назива се плагијат. Међутим, ова реч данас има далеко шире значење него што је имала приликом настанка. Plagijat (lat. plagium = отимање људи, трговина људима), означава свесно или несвесно присвајање туђих књижевних или научних идеја и текстова као сопствених. Још у антици овакво понашање се називало се књижевном крађом. Од 19. века плагијатор се законски гони и дужан је да надокнади штету, док се његово плагирано дело уништавало. Сматра се да је плагијаторство и не дозвољено коришћење цитата, без назначавања извора.  Свакако вам је познато да се данас готово све може плагирати. Интернет је као златна кока који сви користе, а при томе нису свесни у које замке могу упасти. Пре свега, многе информације на интернету нису проверене. Данас свако може да пише и то објављује, а да нема неког ко то проверава и потврђује му тачност. Зато морате бити веома опрезни при претраживању информација са интернета, најсигурније је тражити проверене изворе, институције или појединце који својим именом гарантују тачност наведених података. Међутим, најстрашниjе је ако тако преузете податке потпишете и присвојите као своје. Обавезно је навести извор који су вам послужили за писање нпр. неког рада, било да су они преузети са интернета или је у питању нека књига. Плагијати данас постоје у свим областима живота. Готово да нема производа, наручито у текстилној и модној индустрији да нема свој плагијат. О плагијатима се све чешће говори јер су постали проблем модерног доба, тако да се измишљају програми да би се утврдила оригиналност неког дела, мењају се закони и слично. Не дозволите да постанете део гомиле која присваја туђе без промишљања и последица, одлучите да ће те ићи својим путем, смело градећи свој стил писања, изражавања, опхођења. Следећи пут када добијете тему за неки састав или реферат искористите своје потенцијале, посветите им време, резултат неће изостати.

                                                                                                                                                   ваша наставница Марија

Извор:

  1. Речник књижевних термина, Бањалука: Романов, 2001.
  2.  http://sr.wikipedia.org/( преузето 25.2.2012).