Daily Archives: 15. маја 2013.

Интернет свет

Уобичајен

Веб-алат за креирање стрипова

( http://www.toondoo.com )

Када сам размишљала који веб-алат да вам представим, нисам се много двоумила. Веб-алат који сам упознала када сам учествовала у пројекту Креативно писање је занимљив и пружа безброј могућности при осмишљавању стрипова. Нисам никада ни размишљала колико овај начин може бити занимљив, осим што се забављаш можеш и да научиш нешто ново на сасвим нов начин. Ми смо на Креативном осишљавали своје поруке о другарству и насиљу кроз стрип, а на часу српског, неки од нас, правили су своје драматизације одређене епске народне песме уз помоћ стрипа. Програм за стрипове налази се на овој адреси. ( кликни на подвучено)

1

Да би направили стрип, морате се пријавити.  У горњем десном углу налази се дугме за регистрацију.

2

Изаберете бесплатну верзију (free). Укуцате одређене податке и направили сте налог.

3

Почињете са радом кад изаберете CREATE.  Ако хоћете да правите књигу стрипа, што је приличан подухват кликнете на BOOKS, и почињете са радом. Међутим, препоручујем да не кренете тако амбициозно и изаберете један од понуђених шаблона приказани на слици испод.

4

Кликом изаберете поље како желите стрип да вам изгледа.  Најбоље је да прво одлучите шта желите, онда ће те знати колико вам је поља потребно да сместите тај садржај.

5

Овде почињете са игром и откривањем вашег стрипа. Прво поље је место где почињете са новим или мењате старе радове. Ту ће те и изабрати Save as кад завршите стрип. На другом пољу тражите одговарајуће ликове за ваш стрип.  Tреће је позадина (место где ће се радња одиграти). Облачићи у које смештате текст. Бидећете када кренете имате много могућности и у погледу ликова, њиховог изгледа, позадине, битно је само да будете креативни и покушате.

ПАЖЊА:  Не прихватају сви облачићи ћирилицу!!!

6

На TOOLS мењате фонт, а одмах поред, у траци имате  могућност да подесите и остале елементе помоћу којих можете уредити величину слике, величину слова и сл.

7

Када напишете наслов вашег стрипа, намештате ваш стрип да цео свет може видети. Ако не желите да га сви виде, већ само ви или ваши одабрани пријатељи можете  да изаберете да буде приватан. На крају кликнете PUBLISH да би сте га објавили и поделили с ким желите.

8

Када објавите стрип,  имате могућност  да га одштампате, кликом на PRINT TOON.

На крају погледајте неке од радова које вам прилажем као пример. Надам се да ћете овај пут бити активнији и у порукама нам оставити бар један линк ка вашем стрипу, да се не осећам као да је мој рад узалудан.

Стрип – МалиРадојица

cool-cartoon-5849864

Стрип осмислила Теодора VII-3

cool-cartoon-4716886сања

Стрип осмислила Сања VIII-3

                                                                                                              Меланија       VIII-3

Стваралачки кутак

Уобичајен

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

                                                                                                        

                                                                                                                      Плаво небо

                                                                                           Гледам неба боје, баш му добро стоје.
                                                                                           Нека осећања тек ми буде се
                                                                                           Сада, када
                                                                                           Знам да све је могуће што да не?

                                                                                           Звезде водиће ме, ветар слушаће све
                                                                                           Смело преко мора, где спава зора
                                                                                           Где снено је
                                                                                           У топли загрљај који не престаје.

                                                                                           Јер верујем да срећа је
                                                                                           За све нас, да је свако заслужује
                                                                                           Сад судбина ради за нас
                                                                                           Летим храбро у прави час.

                                                                                           Сад опет свега јасно сећам се
                                                                                           Сад видим све што нисам никад пре
                                                                                           Сад имам моћ, сада знам
                                                                                           Имам снаге да ти цео свет дам.

                                                                                           Јер моји снови сада јава су
                                                                                           све жеље мени се испуњују

                                                                                           Кад имам те, лако је
                                                                                           Живим живот сладак, као из бајке
                                                                                            Све због тебе.

                                                                                                                                                                                                  Милица  V-3

Молба је писана административним стилом. Лик деда Здравка је неименовани јунак који је послужио за креативно исказивање. За инспирацију нам је послужила књига „Ово је најстрашнији дан у мом животу“, Јасминке Петровић.

Сања, Милан, Ђорђе и Бранислава VIII-3

Пут ме је одвео

Пет поподне, облачан дан чинило ми се као да ће сваки час пасти киша.У даљини се на небу виде муње којима сам се приближавао у свом новом мустангу којег сам украо на паркингу испред Мека. 

Возим правим путем који сече четинарску шуму. Почиње да пада мрак, палим светла и укључујем радио на коме одмах чујем како се тражи украдени мустанг.Унервозио сам се. Шта ако ме ухвате? Поново у затвор. Не, то не смем да допустим. Уз благ ветар који је дувао са севера и лагано њихао врхове четинара почиње да ромиња ситна кишица.Увелико је пала тамна ноћ. Планирао сам да преноћим у мотелу на ког сам наишао у наредних петнаест минута вожње. Мали мотел са леве стране пута који се лако уочи због велике осветљене рекламе на којој је са плавим словима писало „Мотел у недођији“. „Мотел у недођији“- име му је у потпуности оправдано. Таман да скренем, али онда – „Трипут мери, једом сеци“ – размислио сам, и схватио да то уопште није добра идеја. Могао би ми неко опазити кола и уместо собарице ујутру пробудити ме полиција. Намргођено пут настављам даље.Убрзо онај лагани ветрић претвара се у ветар који је дувао јаче, а ситна кишица сада постаје пљусак који је био толико јак да нисам видео ниста испред себе.Зауставио сам се поред пута у намери да ноћ проведем у колима. Недуго затим почиње да грми, и ноћ постаје обасјана светлошћу муња. Од умора затварам очи необазирајући се на буку са неба. Бог ми тог дана није до мира, али ипак бескрајно сам му захвалан због тога, наиме, нисам спавао ни петнаест минута, а онда се пробудих из неразјашњених околности, погледах у ретровизор, угледах полициска кола на неких сто педесет метара удаљена од мене која пале ротацију. Исти час сам упалио кола и стиснуо гас до даске.Уследила је јурњава, стиснуо сам зубе, а затим почео да причам неформалним говором. Како побећи сада? Приближавао сам се малој кривини у којој сам нагло скренуо, слетео сам са пута, а кола су се због велике брзине превртала и све тако док их није зауставило дрво. Даље није постојало за мене. То је био крај, дефинитивно га је означило звоно мога часовника који ме је опомињао да је крајње време да устанем и кренем пут школе.

                                                                                                                                                                                           Милан   VIII-3


На крилима љубави

Љубав… Оно због чега си у стању да урадиш све не мислећи на последице. Љубав,  узрок рата твог срца и разума…  Да, та љубав је заправо једна посебна особа, особа која ти се уцрта у срце и ниси у стању тако лако да је избришеш.
Љубав је светла страна живота.  Даје ти моћ да заборавиш све проблеме, одлетиш  далеко од реалности, само ти и он… Ту у вашем свету владају спокој, срећа, смех и безбрижност без трунке мржње, туге, беса и рата. То место је заправо сваки тренутак проведен са особом која ти много значи. Тако загрљени, изгледате као најсрећнији, али ипак се ту јавља и нека врста страха да све то може да нестане и да изгубите вољену особу, али то је нормално и део је једне компиковане љубави. На тренутак и страх не стане кад вам се погледи сусретну.  У његовим очима видите сигурност и топлоту, а срце поскакује као лудо, колена клецају. Топлина његових усана и његов нежан загрљај постају најомиљеније моје место. Ех, кад би овај осећај трајао заувек…  Али  мој карактер, то је невоља!  Ту неизмерну љубав растури снажан понос, иако поражено срце и даље даје наду.
Љубав…  Најлепши део људског века посут милионима осећања, успомена и емоција које ћемо памтити целог живота и увек им се у сећанју радо вратити.

                                                                                                                                                                                   Александра   VI-3

Жалба је написана административним стилом у којем се приказује пре свега јасноћа и објктивност ове жалбе.Фотографија је узета са: http://www.svet.rs/wp-content/… Лик деда Здравка је неименовани јунак за креативно исказивање. За инспирацију нам је послужила књига „Ово је најстрашнији дан у мом животу“, Јасминке Петровић.

Сања, Милан, Ђорђе и Бранислава VIII-3

Оставили су траг

Уобичајен

Наша школа носи име Браћа Новаков

слика школе

Рад Александре В. VI-3

Браћа Новакобв

Фотографија из Монографије

Породица Новаков је живела у Силбашу. Отац Митар је био земљорадник, а мајка Даница, рођена Коларић, била је домаћица. Имали су осморо деце: пет синова и три ћерке. Сви су били здрави и расли су у срећној породици у којој су имали узајамно поштовање и разумевање. Захваљујући таквим околностима било им је омогућено да следе напредне идеје. Најстарија од сестара је делила тајне са браћом. Увек су били такви, чак и када се најстарија ћерка удала и отишла да живи у Параге.
Трећи по реду је био Бранко. Он је рођен 1922. године. Завршио је шест разреда основне школе са одличним успехом. Увек је разговарао са осмехом и био је добре нарави. Никада се није супротстављао браћи, а за све је желео добро.  Браћа су углавном живела на салашу и имала су своју земљу. Свима су волели да помажу. Свака учињена услуга њима је чинила задовољство. Време је полако пролазило. Бранко, као и сви одлазио је у село код својих другова. Првим данима рата помогао је Никодиму. Године 1942. на салашу је отворена база за све илегалне другове. Бранко, Иван и Миле су пратили кретање мађарских жандара и агената и тако омогућили друговима несметан рад и одмор. Ноћу, крајем 1942.године, запрежним колима је пренео чамац који је био потребан за прелаз курира преко Дунава у Срем. Пошто је чамац користио и за превоз осталих партизана, Бранко је имао важан задатак. У априлу 1943. године добио је позив да иде у мађарску војску, али није желео да оде већ је отишао у партизане. Убрзо је добио дужност поверљивог курира и илегално име Јаша. Све је брзо памтио и био је од велике помоћи и имао је добру оријентацију. Никада није погрешио правац. Стизали су у одређено време и на одређено место. Ноћу се оријентисао помоћу звезда. Знао је тачно које звезде и у које време треба да се појаве на небу. Никада се није изгубио. У септембру 1943. године је добио задатак да пређе у Срем, у село Сусек. Био је у групи за везу између Бачке и Срема, на Дунаву код Бачке Паланке. Постао је командир чете за везу. Бранкову дотадашњу дужност курира у Бачкој преузео је брат Иван по својој жењи, пошто је Никодим погинуо, Злата се није јављао, а Миле је био ухапшен. Једини безбедан начин за одржавање везе између Бачке и Срема био је прелаз преко Аде и то ноћу. Почетком априла 1994. године Бранко и Иван су се растали на том прелазу с тим да у ноћи између 14. и 15. априла Иван доведе двадесетак другова које је требало пребацити у Срем. Другови су из Врбаса и Ивану је требало неколико дана да оде пешке по њих и да се врати. На време су се вратили, али нису могли да пређу Аду  јер ју је прекрила вода, а до тада су је могли пешице прелазити. Бранко и још два друга су чекали Ивана и другове до пред саму зору. Забринули су се што их нема, па су узели чамце и вратили се у Срем. И заседе су их дочекале усташе и почеле на њих пуцати. Сви су погинули, па и Бранко. Тако је и Бранко погинуо вршећи до краја свог живота задатак који му је поставила Партија.
Када је Бранко погинуо, заједно са њим пао је и прелаз код Сусека 15. априла 1994. године. Тело му није пронађено, али је његово име као и имена свих погинулих сремских партизана, уклесано у плочи у Спомен парку на Фрушкој гори.

                                                                                                                                                                                                    Ивана  V-3

Pano
Фотографија из хола школе

Рат је најгора и најстравичнија ствар која може да задеси човека. У том стравичном догађају људи стављају животе на коцку због своје отаџбине. У том стравичном догађају своје животе је на коцку ставило и пет младића, петорица браће: Никодим, Злата, Бранко, Иван и Миле Новаков. Међутим, у тој игри са судбином они су изгубили своје животе. Злата се борио на страни Мађарских жандара, и заробљен у Кијеву, мало после тога је и погубљен у једном од њихових затвора. После тога Никодим је покушао да пробије Мађарску барикаду,  рањен је у ногу и видевши то он је себи одмах пуцао у главу. Бранко је постао главна веза Срема и остатка Војводине, погинуо је у заседи коју су му спремили агенти појиције. Његовом погибијом пала је веза између Срема и остатка Војводине. Иван је радио са братом и због издајице у свом тиму пронађен и убијен. Миле,  најмлађи од браће,  са само шеснаест година ухваћен, са осамнаест година је ослобођен од стране савезника, а исте те године преминуо од тифуса.

Ових пет јунака, петорица браће су изгубили своје животе због својих,  као и туђих уверења, и због те огромне жртве наша школа носи њихово име „Браћа Новаков“ .

                                                                                                                                                                                                    Ненад VI-3

Бранко и Злата
Рад Зорана С. VI-3
Никодим
Рад Зорана С. VI-3

Недавно сам се преселила у Деспотово, и постала члан једне нове школе. Занимало ме је како је моја нова школа добила име. Пронашла сам у холу школе фотографију и открила да су на слици Браћа Новаков, по којима моја школа и носи име. Постојало је петорица браће која су сва страдала за време Другог светског рата. Некако ме је највише привукла судбина Никодима. Пронашла сам на школском веб-сајту неке чињенице о њему, распитивала сам се од старијих житеља села, и ево шта сам сазнала.

Никодинов отац се звао Митар, а мајка Даница. Рођен је 1913. године. И он је најстарији од браће Новаков. Живео је у Силбашу заједно са родитељима. Тамо је ишао и у основну школу. Средњу школу похађао је у Бачкој Паланци, а даље школовање наставио је у Новом Саду. Када је завршио школовање, вратио се у своје родно место. Сазнала сам да се оженио са учитељицом која је радила у силбашкој школи. Срећу и даљи напредак прекинуо је рат. Људи причају да је био храбар и погинуо као прави борац.

Поносна сам што моја школа носи име храбрих и часних људи.

                                                                                                                                                                                          Анамарија  V-3

Рад Зорана С. VI-3

Основна школа „Брћа Новаков“ налази се у Деспотову. Приземна скромна школа има четири учионице. Настала је крајем 18. века. До 20. века име школе је било „17. октобар“. Међутим,  после спајања са школом из Силбаша,  која је данас централна школа, а њена истурена одељења су  Деспотово и Параге.  Школа носи име „Браћа Новаков“ по  петорици браће: Никодим, Миле,Златоје, Иван и Бранко. Њихов гроб се налази на Силбашком гробљу. Једном приликом сам са другарицом и учитељицом обишла гроб. У нашој школи има пуно запослених. Променуло се много учитеља, наставника и директора који су извели многе генерације. Ђаци су показали много знања, и постали су велики људи.
Поносна сам што идем у ову школу где су и моји преци ишли,  и једним делом радили у школи. Волела бих да и ја постигнем велики успех. Јер добро је познато, да у вечном и најлепшем сећању остаје ђачко доба:“Од колевке па до гроба, најлепше је ђачко доба.“

                                                                                                                                                                                        Зорица   VI-3

Школско двориште

Рад Милице Б. V-3

Презентацију о Браћи Новаков можете погледати ако кликнете на подвучене речи.